suncica

14 Nov, 2011

Suncica

Generalna — Autor suncica @ 22:47

"Onoliko koliko ja sam ja bela ti nikad neces biti crn"

Moja svetlost je konstantna.... Moj nick je sa razlogom taj...

Otkrila sam to u sebi kad sam gledala u oci samom djavolu, kad sam opstila sa esencijalnim zlom, a plameni jezici lizali moju belu kozu.... Zastala sam, zazmurila i iz srca je, kao snop svetlosti izasla Ljubav... Prema zivotu, prema ljudima, prema Suncu i Mesecu... Cista, prava i iskrena Ljubav...

Plameni jezici utihnuse, zlo se rasplinulo, a djavo, koji me je gledao u oci, se poklonio predamnom... 

Tad sam shvatila.... Jaka sam, jaca, mnogo jaca nego sto ce Tama ikada biti... Ne plasim je se...  Volim... Iskreno, do srzi... I ni svi porazi ovog sveta me nece skrenuti sa puta... Necu prestati da se borim, za sebe, za nas... Necu prestati da slusam srce, ono me nikad nije prevarilo... 

I, sto puta sam rekla, kad volimo boli, a kad boli tad znamo da smo zivi, i vredi osetiti bol, jer mu prethodi savrsen trenutak srece...

Noc je najtamnija, jedan trenutak pred svitanje... 


Komentari

  1. Onog trenutka kad se usudis pogledati zlu u oci, shvatis svoju snagu. I, shvatis jacinu i moc ljubavi, ma koliko bolelo. Zora je divan deo posle mraka.

    Autor merkur — 14 Nov 2011, 23:01

  2. Slazem se sa Merkur...

    Autor muckos — 15 Nov 2011, 00:25


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs