suncica

Gde si, duso? Gde si nestao? Sta se to desilo? Redjaju se pitanja, pokusavam da shvatim.... Pokusavam da uhvatim tananu nit osecanja koje sam imala prema tom divnom coveku.... A to si bio ti... Sad vise nisi... Ponasas se bas onako kako ne treba, kako ne dolikuje u datoj situaciji... Ponasas se detinjasto, kao da odjednom imas 15 godina, a mislim da si se i tada ponasao ozbiljnije... Kazes meni se ispunila zelja.... Bila je zajednicka zelja, zeleli smo oboje skorpijicu, i jos pogadjali na ciji ce se rodjendan roditi... I onda odjednom, saznanje da cu stvarno za nekih  sedam i po meseci doneti na svet plod nase ljubavi, promenio te je... Pretvorio te u kukavicu, ne smes ni da me pomazis po stomaku, izbegavas svaki razgovor na tu temu... Ignorises postojanje malenog zivota... I , da, tuzna sam... Sad mi najvise trebas... Sad mi treba podrska, razuman razgovor... Znas li sta se sve desava u mom telu? Znas li sa kakvim neosnovanim strahovima se suocavam?   Ne, ne znas, i cini mi se da te nije briga.... I samo da znas, jaka sam, sto puta jaca od tebe... i rodicu ovu bebu s tobom ili bez tebe...