suncica

Heh... kraj ovog poglavlja... A pocetak nekog drugog.... Ili... ma ko to zna...

Dosao si nocas... A sanjala sam da si dosao, i isplakala se u snu, i sve ono cega sam se plasila prozivela sam tako realno.... Jutros, ustvari nije bas bilo rano, oko 10 h, krenula sam do apoteke. Izasla sam napolje, videla tvoj auto, i samo se nasmejala. Nije bilo onog soka koji sam ocekivala, nisam se ni rastuzila.... Bilo mi je drago sto si stigao, a ustvari sam i ocekivala da se neces javiti, i bila spremna na to....

Pretpostavka, stigao si kasno i nisi hteo da me budis, naravno ispostavila se kao istina. U povratku kuci, zvoni mi telefon, sve sam ocekivala samo ne tebe, kad ono pise na displeju Srce Moje, i kao Halo, pa gde si ti debela, spavas ceo dan.... Da kreces da radis , odmah treba da ides, ali sacekaces me da dodjem da se vidimo bar na kratko.... Hm...poljubio si me, ustinuo za struk, sve normalno , kao da smo se sinoc videli....Malko sam zbunjena,kazes super si se proveo, voleo bi da je trajalo jos koji dan, sad moras da ides, nadas se da ce to biti gotovo sutra , pa cemo se videti onda na duuuuuuugo....Ja i dalje zbunjena, ali nismo sami pa necu da potezem temu, zasto mi se bre nisi javiooooooooooooooo, vristala bih.....

Samo si rekao: nisam koristio telefon, hteo sam da se odmorim... :P

Sad cekam sutra, ali bez velikih strasti, smirena, mislim da ce to sve biti u redu, samo treba da budem strpljiva....

Cudni su putevi Gospodnji.....

Jos uvek nista... nit pises, nit se javljas, a sutra te ocekujem...

Moj najbolji brat na svetu probao da me utesi danas, kao a sta ako je izgubio telefon... ili ga razbio, pa nema tvoj broj.... Ma da, malo sutra, ja sam tebi slal poruke i trenutno dobijala izvestaj da ti je stigla poruka...

Sad sam zbunjena, uopste ne znam sta osecam, zeza me Mars u blizancima, pa sam neodlucna, skroz.... Sta da mislim, da li da te razumem? I sta ja uopste zelim? Deki me zove da idem sa njim negde na par dana, mozda na Divcibare.... Ne znam sta da radim... To bi ionako bilo tek za nedelju dana, a ti ces vec doci do tada, videcemo se, popricati.... onda cu mozda nesto vise znati....

Sanjam te, naravno... Ali nekako, volim te puno, ali sad sam navikla da nisi tu, i kao da sam potisnula sve sto osecam. A mozda je to samo strah, onaj isti od juce, i isti od kako si otisao... Sta ako ti vise nisam draga?

Ali jedno znam, onu sliku od sinoc zauvek cu urezati u secanje, i cak nisam sigurna da li bih volela da si bio samnom... ili mi je ipak najbolje kad sam sama.... Mesec na nebu, i njegov odsjaj u Dunavu, blagi vetric kako njise suncobran od trske, i nesto u vazduhu... Balasevic peva : Noc je k'o neki druid smuckala fluid, i vazduh sladunjav k'o mosorinska dunja......

Osmi sam preskocila, ceo dan bila napolju, na bazenu, i tesila moju Zoku, i mozda shvatila da ima gorih stvari u zivotu od toga sto mi se ti ne javljas....

A sad me hvata takva frka, treba da stignes uskoro, nadam se, sutra, ne verujem, tek prekosutra.

I strah me je da mi se neces javiti ni da stizes, da cu samo u jednom trenutku izaci, i videti tvoj auto. To ce znaciti da si stigao, i onda mislim da ce mi srce stati, i da cu konacno zaplakati....

Od tuge, jer sve do sada je nagadjanje, i razlog ne javljanja, ko zna zasto, ali da se ne javis da si stigao, tesko da cu preziveti, i oprostiti...

A toliko te volim, to osetim po sve vecoj kolicini bola koji osecam pri pomisli da ti vise nisam draga...

Tose peva: ... Cujes li, reci koje ne izgovorim...?

Oduvek i nikad tvoja, vredelo je ziveti za to : da usne tvoje poljubim, i nezno da te zagrlim, da ti priznam ljubavi da si moje sve, i gde da nadjem srcu lek, kad volecu te zauvek, kad ni jedno secanje nemam bez tebe.... :'(    :'(    :'(

Heh... sta vise da napisem, srce moje.... Znas, zaboraviti ne znaci izbaciti iz secanja, vec pamtiti bez bola.... A ja na momente imam osecaj kao da sam oduvek bila sama, bez tebe, i kao da si mi ti bio samo jedan lep san.... Onda se brzo trgnem, prestravi me pomisao na tako nesto...

Ti si prisutan u meni, i oko mene toliko mnogo, i jako... I sve mi vise trebas.

Razmisljam, mozda je ovo razdvajanje bilo potrebno, i tebi , i meni, da razbistrimo glave, i iskristalisemo osecanja. Pokusavam da zamislim nas susret, hoces li mi se javiti da stizes, ili ces jednostavno doci... Sanjala sam noces da si stigao, i da setamo, poznatim stazama...

Sad sam vec malo konfuzna, cak i samoj sebi.

Jos se jedna stvar desila koja me je jako uplasila. Upoznala sam Dekija, i znas li sta mi je rekao: " nervira me taj tvoj momak, kako je mogao da te ostavi toliko dana, i zasto te ne ozeni vec jednom? "  Uplasila me je cinjenica da postoji neko spreman da se bori za moju paznju i naklonost, neko ko zeli da mi da sebe, i da mi posveti paznju, i ljubav. Zapitala sam se zasto ti ne pomislis tako nesto. Ne razumem tvoje ne javljanje, sta kao osvojio si me, i rekla sam da te volim, i sad mogu tako da zivim doveka..... A ono da mi trebas, da te zelim.... Nista...

A zelim te, i trebas mi, i volim te! Da, TI , koliko god te to cudilo, srce moje....

Zar je moguce? Vec....za cetiri dana ces se vratiti, a nisi se ni javio, jos uvek...

Juce me je moja draga Anchi utesila, kaze : on tamo posecuje babe, strine, tetke, svi ga ocekuju, nema on vremena da svrlja... Da , a zasto se ne javlja, ni poruku ne posalje.... I ne prihvatam to da nema vremena! Nemoj mi reci da nema ni 30 sekundi u toku dana....

Ah, da, i da ne pravim pretpostavke, pitacu te kad dodjes.

Inace, opet sam odgledala film Sex i Grad, i , da, opet sam se skenjala... eh, da li to ljubav od nas prvi slabice, il' ja to samo tako izgledam... ? 

Danas,iz licnih razloga.... samo link ka knjizi....

Procitajte je....

 http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Don_Miguel_Ruiz_4_SPORAZUMA.pdf

Mislila sam da ce mi biti frka, mnogo vise nego sto zaista jeste. Jos sest dana, ili sedam....

Prezivljavam nekako, navikavam se na tvoje fizicko odsustvo, potiskujem ceznju... Nisi se javio, ja cekam, mozda ces se setiti, mozda i ne.... Ne mogu tu nista da promenim, osim da ti saljem ogromne kolicine ljubavi.

Vise se i ne pitam gde si sad, s kim si, sta radis.... Bojala sam se da cu prestati da te volim, ali sam shvatila da se moja ljubav samo povecala, i to mnogo.... Volim te cisto, i iskreno, i ako ti zelis da se ne javis prihvatam... To je tvoja zelja, volja, odluka... ko ce ga znati.

A ja sam i dalje ovde, gde sam bila kada si otisao, jos osecam na usnama onaj poljubac, kad smo se oprastali, jos osecam tvoj dodir na struku...

I bicu tu i kad se vratis, bicu tu zauvek, srce moje.... 

Jos uvek se nisi javio... uopste... Gledala sam prepodne film Sex i Grad... Plakala sam, kao kisa. Neka se devojka iz komsiluka udaje danas, bila je svadba tu, par kuca dalje. Mislila sam da ce mi srce iskociti iz grudi i pobeci negde daleko.... Mozda tamo gde si ti...

Sad sam spremna, cekam vreme pa da krenem. Ljube i Sanja se vencavaju danas, i ti si trebao biti samnom na tom vencanju, isto kao sto sam ja trebala biti s tobom tu. Place mi se, nedostajes mi toliko jako, da ne znam kako to da opisem uopste.

Lomim se da li da ti posaljem poruku, kaze mi moja draga drugarica da sacekam jos malo, kao shvatices pa ces se zapitati gde sam, sta radim, pa ces se javiti....A ja je pitam : A sta ako se kasno seti....

Procice vec i ovaj dan, a sutra cu videti sta ce se desiti, i kako da prezivim dok se ne vratis

Volim te puno, srce moje.... 

Nocas si otputovao...

Nisam uspela da provalim da li je onaj sjaj u oku bilo zrnce tuge sto me ostavljas ovde, ili samo znak da si se probudio par minuta pre toga..... Jer i ja sam se tada probudila, pa nisam imala realnu sliku...

I nisam morala nista da ti kazem, sam si rekao: cucemo se...., jedino sam te zamolila da mi posaljes poruku kad stignes, i uradio si tako...

Kad sam ustala bila sam srecna, nasmejana, raspevana.... Sad me stize umor, pa mi se malo spava, malo place...

Zelim da prespavam ovih desetak dana... Znas, srce moje, bojim se.... Ne znam ni sama cega, ali osecam neku dozu straha, valjda od same sebe.... I, ne znam, valjda je to ljubav, sa svojim pratiocima : bolom , ceznjom, i svim ne bas lepim osecanjima....

Pa da, mili moj, ja tebe zaista volim toliko puno....

I jedva cekam da se vratis....