suncica

Kazem: Ne boli me..... ne osecam nista... i ne dam ocima da placu... Izlazim vesela i nasmejana, odlazim u svet, medju ljude... I sve je kao dobro, osecam se odlicno.... A onda dodjem i legnem u svoj krevet, navucem prekrivac do ociju, i zelim da vristim... Ali ne mogu.... Osecam se tako prazno, tupo.... Nemam glasa da vristim.... Slusam samo muziku, tuzne pesme.... Balade.... 

I zivim tako... Proslo je tek nekoliko dana, a sve vise prizivam u secanje nase najlepse trenutke... Kad me je ustinuo za obraz.... Pa prvi poljubac,  stisak ruke, setnju.... zagrljaj.... i zeleno... zalene oci, i zeleni duks, i zeleni auto, i zelenu vodu na "nasem" jezercetu, zeleno drvece.... i tek tada mi se place, ali ne mogu... imam osecaj da su mi se zaledile suze, a kockice leda ne mogu da se kotrljaju niz obraze.... steglo me je u grudima, i taj osecaj traje... prisutan je.... uvek i stalno... ali ne osecam da me boli.... 

Samo zadrhtim kad pomislim da cu ga videti.... Moracu da ga vidjam, zivi prekoputa.... Zato cu ja da se odselim... Da prebolim, da prezivim...  

Plakala sam, htela da zadrzim suze ali nisam uspela.... Rekla sam mu da ja placem sama, kad niko ne zna, i niko ne vidi.... Ustinuo me je za struk, onako slatko, kao nekad, kad je sve bilo super... Rekla sam mu : ne diraj me , ugriscu te sad.... i otisla u suzama, cuo mi je po glasu da placem.....

Razlog: nepoznat... Ustvari on ne zna sta hoce.... Ne zna, eto, jednostavno ne zna... Kao nema nijednu primedbu na mene, ja sam super devojka.... Ali on ne zna sta mu je , ni sta zeli , ni sta oseca.... i zeli  da napravimo malu pauzu.... Heh, sladak izgovor da debila drzis u neizvesnosti.... Kakva, bre , pauza, pa nismo deca... Zasto lepo ne kaze Kraj.... I zasto ne zove stvari pravim imenom....

Mira skoric peva : Tako si pao u ocima mojim... A srce pamti kad velik si bio....

Sad me Anchi utesila, kaze opusti se, vrlo brzo ce on shvatiti koliko mu nedostajes..... Heh.....

Ali sam ipak tuzna, jaaaaako.... On je moja ljubav iz snova.... Moje sve.... Moje Srce..... I kako da sprecim suze, kad same idu.... :'( :'( :'( 

Ljuta sam, besna, od jutros.... ustvari jos od juce, kad sam videla da si dosao, a nisi se javio.... Jutros ti poslala poruku : rakao si da ces se javiti kad dodjes.... i nista.... sve kao super sam, ali besna, pricam Zoki : sad kad izadjem i kad ga sretnem odmah cu da ga pitam sta ustvari hoce, samo neka se izjasni, hoce/ nece, i raspaljujem taj bes kod sebe....

I onda, provirim napolje, vidim cackas nesto oko auta, i srce pocinje brze da mi kuca. Krecem u prodavnicu, i dolazim do tebe, mislim da cu se srusiti, drhtim, tresem se, pritisak mi je 300.....

Kazem: Zdravo (jedva), a ti se ponasas normalno, kazes malopre si ustao, nesto ti se juce kao zapalilo tu na autu pa gledas... Sve kao normalno, a ja ne mogu da izustim ni jednu rec, stojim, gledam te, tresem se..... Tu je klinac, pa ne mogu nista da te pitam i da hocu... I onda kazem idem, pitam te hoces li imati vremena kasnije, i ti kazes :da,da, videcemo se kasnije... Kad kasnije, pitam te, a ti kazes pa kasnije, moram da zavrsim ovo.... i to je to... A ja se i dalje tresem, i drhtim....kao nikada do sad... i pitam se zasto.... Jbt, nisam klinka, a ponasam se kao zaljubljena siparica.....

I dok sam stajala pored tebe, setila sam se zasto sam te zavolela toliko.... Tvoj glas, tvoje ruke, tvoj pogled... Blizina, energija kojom zracis, i koja toliko utice na mene.... I gde je sad onaj bes... heh.... Kako da budem besna na tebe kad te toooooooliko volim (?!) 

I kako uopste da zapocnem taj razgovor, koji MORAMO da obavimo..... uh...

Da li to ljubav pravi od nas slabice , il' ja to samo tako izgledam.....? 

Hvala ti cika Miko Anticu , divne si stihove napisao, i ja sam ti jedan ukrala, sinoc, i poslala mom srcetu:

"...bice mi lakse da sve zaboravim, ako znam da me se neko seca... volela bih da shvatis zasto sam ponekad tako vrela kao jug, i da mi oprostis sto nista bolje ne umem da ti kazem sad, kad se poslednji put voli..."

Naravno da nije odgovorio.... To samo govori ko je kakva osoba.... I ko se boji, a ko ne, sebe, i svojih osecanja... I ko je spreman da sagori u vatri sopstvene ljubavi.... A ko se povukao, skvrcio, i zatvorio , iz straha od daljeg bola.... Neka , neka boli, to bar znaci da smo zivi...  

Sunce i dalje sija, i sijace, posle nas, kao i pre.... Kako mi sad zvuci to "nas"..... A ne znam ni da li postojimo.... Sta god da se desi, kakav god bio ishod naseg razgovora, ljubav koju sam osecala prema tebi , zauvek ce sijati iz mog srca, jer volela sam te vise nego sebe samu....

Uvek cu pamtiti ovo leto, nase leto, kada sam saznala sta znaci voleti, i biti voljen, ceznuti, i patiti.... Cini mi se da se nasa ljubav pretvorila u platonsku, toliko smo bili razdvojeni, da ja vise ne znam sada sta osecam, da li jos volim tebe, ili samo mislim da te volim, a ustvari volim neki ideal u svojoj glavi... Ali srce , ti znas koliko sam ja realna... I ne volim da zamisljam, ja volim i zelim da te zagrlim, i osetim.... A ne znam da li cu te ikada vise zagliti..... Eh... Vise me ne boli, i to mi smeta.... Ljuta sam.... Mozda me je malko strah... Neizvesnost.... Ko ce ga znati?

Samo znam da necu plakati, necu patiti, ne dam to sebi, dosta je bilo suza.... A i zasto da budem tuzna... Cula sam pesmu: "Hocu da umrem dok me volis, dok sam ti lepa sva, dok mi je osmeh na usnama...."  

Nasa ljubav je snagom sudbine, tragom vetrova presla pustinje.... To se pamti.... Takve si osecaje u meni probudio , srce moje.....

A kad dodjes, znacu da li idemo dalje, preko sledece pustinje zajedno, ili svako krece svojim putem, u nove zivotne pobede..... Eh.... 

Tisina je sve sto cujem, i sve sto osecam, duboko u dusi.... Cak me ni ne boli.... Mozda samo na momenat osetim kao da me nesto zacne, ali i to odmah nestane... Sta se sad desilo....?

Hm... Hiljadu pitanja, opet. Sad smo ljuti, ali zasto? Tesko je pustiti poruku.... Heh, srce moje, da nisi malo previse ocekivao posle svega.... Prvo mi kazes da ne sedim i ne cekam te, a cim sam otisla sa drugaricom, odmah je problem, odmah si ljut.... Kao sad mi glumis ludilo, ne zelis da se javis, sta , ne razumem?  

I da, vise ne znam da li te volim, ni da li te mrzim..... Ne osecam nista, ravna linija,  praznina.... i puno tisine.....

Sanjala sam opet neko dete, decaka, malo starijeg, 3-4 godine, doneo mi ga je neko, i cuvala sam ga, ali nesto je bolestan, ne znam sta mu je.... Cudno sve u svemu. A sekic je u porodilistu, sutra joj rade carski rez, Nadja je velika ,ima 4.5 kile, i doktor nece da rizikuje.... Sutra se veselimo, ustvari ja sam sinoc pocela. Jutros mi Zoka salje poruku : dobra ti ona dunja..... heh... dobra....

A srce moje, dosao juce sa puta, sinoc me zoves, reko brzo cu kuci..... A to brzo bilo pola 12 , kazes spavao si, bas cvrsto. Pa dobro... Danas kad smo se videli, zezas se, onako u svom elementu, raspolozen, ali nekako malo odsutan.... Ili mi se samo ucinilo. Malopre kad sam izasla, smejao si se, pricao mi dogodovstine.... A na kraju sam ti rekla da si neozbiljan, mator covek, 30 i kusur godina, a ponasa se kao klinac od 15....Eh..... Ko ce ga znati....

Mogu samo da sedim i cekam... Ne znam ni ja sta.... Tako mi je sve....  Hm, opet onaj mars, u neodlucnim blizancima..... 

Srce moje.... zasto si zabrinut? Zasto u tvom glasu ima slutnje, i svaki put cutis po par sekundi...? Ne brini, tvoja sam sva, samo sam podigla gard, i ponasam se kao i ti.... Tek da vidis kako izgleda kad samo zelis jednu malu porukicu, kad zelis samo nagovestaj da draga osoba misli na tebe... A ne dobijes ga... Vidis kako boli, kad ne znas sta ona druga strana oseca, sta misli, sta zeli.... Pa kad ti kazem zaspala sam, ili nisam stigla da ti se javim, setala sam sa drugaricom..... Nadam se da nikada neces saznati kako boli srce.... Jer se ja tebi ipak javim, makar u ponoc, i pozelim ti laku noc, i lepe snove.... Zelim da vidis kako izgleda igrica toplo - hladno, pa da znas da je nikada vise ne ponovis.... 

 i cuvaj me..... srce moje...

Goran Karan, Kad jesen dodje 

Dok ne dodirnem tebe
dok ti ne cujem rijec

nikad smirit' se necu
dok mi nemirnu dusu
s tvojom ne stave lec'
nikad smirit' se necu

Dok mi ljubavi voce
ne naraste uz put
dok mi najdraze oci tvoje
ne kazu kud
dok mi drvo zivota
nema boju tvog sna
necu znat' da zivim ja

Cuvaj me kada jesen dodje
kad su zvijezde hladne
a na usne padne gorko crno grozdje
cuvaj me kada jesen dodje
da ne zadrhtim ako ljubav prodje

Dok sa usana mojih
ti ne okusis most
nikad smirit' se necu
dok ne prolijes vodu
dok ne pozelis jos

nikad smirit' se necu....

Osecam tvoj miris u nozdrvama.... Iako veoma umorna, borim se sa snom... Nisam se naspavala, legla kasno, ova moja mama me budila u 8 jutros.... svakog jutra... bzvz, kao da moram da ustanem tako rano, a ne moram....

Bila sam sa tobom, onda sam dosla kuci, legla u svoj krevet, i opet bila sa tobom sve do jutra...Sanjala sam te, sve vreme.... To je dobar znak. Cini mi se da se polako budi sve ono sto sam sputala, i zatrpala duboko ispod srca....

Ali miris je tako jak, i intenzivan, kao da sam jos uvek naslonjena na tvoje rame. Kao da si i sada pored mene, a ne kilometrima daleko..... Heh, jesam li to htela? :)))) Verujem da jesam.

Sada mi idu suze, ali ne od tuge, nego se tako oci brane od velike pospanosti, a Balasevic rastura... Toliko emocija, toliko energije...

Balasevic, Portret mog zivota

 Mesec prosipa bokal fosfora.

Trebala bih sada da budem srecna, onako kao pre 2 meseca.... Trebala bih da se smejem, i da ovde samo napisem "Volim te srce moje"... A ja ne mogu... Ne osecam se tako. Drago mi je zbog toga sto si takav da bih trebala da se osecam savrseno, ali sam nekako ravnodusna, kao super, i nastavljam tamo gde sam stala kad si pre 2 dana dosao.

Sad opet ides, eh... takav ti posao, kukas mi celo vece kako ti se ne radi, kako te mrzi.....

I onda sam morala da ti kazem da bih htela da sam stalno pored tebe, i da spavam pored tebe.... Samo si rekao " Hajde samnom sutra"....Cudno mi je da si to uopste rekao... Cudno mi je sve...

Ali, glavni problem, ne pomera me to sve vise, nema leptirica u stomaku, nema one zaljubljenosti.... Zar je to ljubav? Kad ti je ok sa nekim, ali nema varnica.... Cak sada ne mogu ni da zamislim kako bih zelela da nasa cerkica izgleda....

I zasto su moja osecanja pocela da blede? Zasto nisam mogla da podnesem teret tvog odsustva i ne javljanja... Poklekla sam pred naletom osecanja i bola.....

Bitna stvar, ne odricem te se tek tako....  

"oprosti sto mi se na trenutak ucinilo da su iskre u tvojim ocima ljubav, zaboravila sam da i kristali leda imaju isti sjaj"

Srce moje, nisi mi vratio stari sjaj u oci, ali si dovoljno ucinio da se taj sjaj ne pretvori u led....

Da li te volim, jos uvek ne znam.... Sve mi je nekako cudno... Mlako... A ti si super, ti si ok.... A ja? Sta je samnom? Sta zelim? Da li jos uvek zelim sa tobom sve? Sta bih sad osecala da dodjes sa prstenom, i zaprosis me? Da jos veceras oslucis da pravimo bebu... ? Da li bih bila srecna, kao nekada, da li bi me to potpuno ispunilo?

Joooooooooj koliko pitanja, a nigde odgovora.... I gde se on uopste krije? Duboko u mojoj dusi, ili... negde u svemiru?

I zasto mi se place? Kad sve stima.... Kao.... Ili sam jednostavno ugusila sve ono sto sam osecala, i sto sam zelela... Potisnula negde daleko i duboko, sakrila od sebe same, i sad ne mogu to da pronadjem... Zasto si morao da budes takav? Da me nateras da sakrijem osecanja i zelje.

Zasto si me toliko dugo ostavio u tisini, i neizvesnosti.... Srce moje?

Eh....... 

Dino Merli : Uspavanka za GB

 Boze evo me

Da li sam ja to prestala da te volim srce moje? Ili se jos uvek samo pravim.... Sama sam sebi daleka, ne mogu da cujem svoje misli, ne mogu da uspostavim kontakt sa svojom dusom.

Kad ce vec jednom taj Mars da izadje iz blizanaca, ne mogu sebe vise da podnesem tako povrsnu, i tako neodlucnu, i tako rastrzanu na sto strana....  Ne razumem vise nista, ni tvoju reakciju, ni moju reakciju... Sad si tako divan, i dobar, i reklo bi se kao volis me.... A ja stojim kao santa leda i razmisljam sta ti se desava.... sad odjednom.... da li si shvatio sta zelis, ili me samo zezas, ili .... sad ja ne znam sta hocu....  Kad sam bila potpuno sama, nije bilo nikoga ko ce da mi posalje makar porukicu, a sad odjednom toliko njih, svi me zovu, svi su pazljivi, svi su tu za mene, i Ti... Boli me pomisao da nismo zajedno, kida mi dusu, a uopste nemam osecaj da jesmo zajedno.

Ipak jedva cekam da te zagrlim... I da ti kazem sta sve osecam, i kako sam se osecala u proteklom periodu. Zelim da ti kazem koliko mi smeta ta igrica toplo - hladno, i koliko mi treba da znam na cemu smo... Koliko mi treba sigurnost... 

"...al' malo sta jos ume da ubije nezno, da ni ne primetis, kao rani mraz..."

P.S. Srce moje, ne daj ove noci da mraz ubije i ono sto je ostalo od moje preogromne ljubavi, vrati stari sjaj u moje oci....  

Opet sreca :), ili se samo pravim da necu... Kao nije mi stalo... Sta ti bi, srce moje, da mi posaljes poruku za dobro jutro.... A pre samo mesec dana sam plakala kad mi je ne posaljes ... Sad me prosto iznenadi : "Jutro , debela, ustajanje... :))) "  Ali se cak nisam ni nasmejala, samo sam pomislila, joooooooooj kako sam umorna, i kako me boli koleno.... Kokoska, od celog Novog Naselja, ja sam nasla jednu jedinu rupu, u stala u nju, i udarila koleno............

Morala sam samu sebe da prevazidjem, da sagorim u sopstvenoj vatri... Ali sad razmisljam jeli bilo vredno. Gledala sam te dok smo sedeli u kaficu. Pokusavala da nadjem ono sto me je cinilo tako srecnom, i ponosnom sto sam pored tebe.... Pokusavam da procitam na tvome licu... I pitam se sta mi je? Jesam li prestala da te volim, ili sam tek pocela da te volim?

Onda mi razbijes iluzuje, ponasas se kao na samom pocetku, dok nisam spustila gard. Divan si, i ja ne mogu da razlucim sta je zapravo, sta je istina... Kakav si zaista, sta zelis, sta hoces..... Igramo se toplo ,hladno, a znas koliko mi je , posle svega u zivotu , potrebna izvesnost, da znam....

I, dobro, ponovo sam podigla gard, vratila samopouzdanje, i sad cekam... Da dodjes, da budes tu nekoliko dana, pa cemo vec videti dalji razvoj situacije.

Uspela sam da preplivam onaj veliki i duboki Dunav u sebi, ali jos uvek nisam izasla na obalu, ne mogu bez tebe...

" Dolazim, sto dukata donosim, i kasmirsku maramu, cudesnih boja...  Dolazim da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja..............." 

Ne znam sta da mislim, pokusavam da shvatim nesto, ali to je tako tesko, skoro nemoguce, pa i meni, kad ti cutis. Makar da si tu, pa da pokusam da provalim sta mislis, gledajuci u tvoje oci...

Ali daleko si, i 38 sekundi smrljavog telefonskog razgovora mi ne govori dovoljno.... Samo mi ubaci neku cudnu slutnju... Sta se to desilo , srce moje, da postanes hladan i dalek ?

Jesam li ja negde pogresila? Ili si shvatio nesto, sto ne zelis da podelis samnom....

Ili je sve ovo samo plod moje uobrazilje, jer mi toliko jako nedostajes...

Samo zato sto te neko ne voli onako kako zelis, ne znaci da nisi voljen celim njegovim bicem...

Idealan covek je onaj koji mi kaze lepotice, umesto sexy.

Koji me zove, kada sam zavrsila razgovor sa njim.

Onaj koji ostaje budan samo da video kako spavam.

Onaj koji me ljubi u celo,  Koji zeli da mi pokaze svet kada sam nedoterana .

Koji me uzme za ruku pred svojim prijateljima.

Onaj koji me stalno podseca koliko sam mu vazna, i koliko je srecan sto me ima.

Onaj koji kada razgovara sa svojim prijateljima kaze : "to je Ona"....

Ti si moj idealan.... Srce moje....