suncica

Jupi jeeeeej!

Moj drugi rodjendan ovde na blogu... Slucajno sam sad videla da sam prvi post napisala bas na ovaj datum, pre dve godine...

A toliko toga se desilo od tada....

Toliko stvari, cini mi se, neko ne prozivi za citav jedan zivot... A to je samo delic mog... I volecu jos, i bicu puuuno srecna...  I naravno podelicu to, ovde, sa vama, dragi ljudi...

I shvatam da me, ustvari, neki posetioci mog bloga, poznaju bolje nego mnogi ljudi koje svakodnevno vidjam....

I ustvari ja sam jako srecna osoba... I volim zivot... I volim da volim...

P.S. i volim blog.rs  

Sastavi me tako, jednom u dve-tri godine... Sve kao odlazem, necu, nije nista, ma procice... Ignorisem pocetne simptome, cesto upali, izvucem se... Al zato kad sastavi... Vec znam scenario, cim udjem samo me pita: Jel si alergicna na Penicilin....

Nisam....

I eto, ovaj put SAMO 4 injekcije, za pocetak... A glava mi puca. Opet ti sinusi, opet i uvek... A specijalista kaze da je sve ok...

Pa nista, moram da se naviknem na to resetanje guze, jednom u par godina... I jos sve srecna, hej pa ne boli me nista, malo je peckalo dok mi je sestra davala i posle sve super... Do jutros. Sad me boli da jedva sedim... A uskoro idem po jos jednu... I sve bi to bilo ok da je moja dusa samo malo stariji. Ovako moram sve da radim kao i da nisam bolesna, a pada mi glava, ne mogu da se nasmejem. Mama nema bolovanje i godisnji, trudim se da on ne primeti, da ne oseti... Prezivecu i ovo, sitnica je naspram drugih stvari... I najvaznije, samo nek je on zdrav!