suncica

Mogla sam da te volim. I zelela sam to. Nije bilo tesko. 
Secam se naseg prvog susreta spoznaje, sve ranije susrete, dok smo bili deca, ne racunam...
Secam se onog plesa, secam se i zagrljaja. Prvi put, posle mnogo vremena, osecala sam se sigurno... I secam se koliko sam te zelela. Da mi budes sve, da mi budes jedini, da me volis... 
Onda neka glupa slucajnost... Skrenula nas je sa tog puta. Vise tebe, nego mene... Ja sam stajala i gledala kako te gubim...

Sad si samo prolaznik u mom zivotu. Mada. Jedan zagrljaj, iskren,posle dugo vremena, vrati me tamo, na pocetak, na onaj prvi zagrljaj, na ono isto osecanje... Mogla sam da te volim... I zato si jedna kockica u puzzle-u mog zivota...  I svaki nas susret, samo doda neki lep detalj slici...

Mozda negde duboko u sebi i zalim za Nama. Za onim sto smo mogli da budemo... Mi. Mozda i ne.