suncica

Ruka u ruci, i skriveni pogledi. A maske su odavno pale.
Smeskamo se kao decica, trckaramo po ulici. Negde se i suzdrzavamo, kao da odlazemo trenutak kad cemo ostati sami...  Prija nam igra. Odavno je nismo igrali. Pravimo se nevesti, oboje, a savrseno dobro znamo sta ko i u kom trenutku treba da uradi... I rastanak, samo na kratko, savrsen... I jos savrseniji susret posle nekoliko minuta...

Pa stojimo na cosku, oprastamo se, dugo, a ne zelimo da odemo jedno od drugog...
Sabiranje emocija i utisaka... I neizbezno pitanje, da li je moguce da se i meni TO konacno desava... ?  I da li je sve suvise savrseno da bi bilo stvarno? Pa me prosto strah da cu se probuditi iz tog sna... Ali ne budim se. San traje. I stvaran je. I to bas danas, kad se slavi praznik ljubavi... Eh... Mogla bih i da se opustim konacno.