suncica

Heh... sta vise da napisem, srce moje.... Znas, zaboraviti ne znaci izbaciti iz secanja, vec pamtiti bez bola.... A ja na momente imam osecaj kao da sam oduvek bila sama, bez tebe, i kao da si mi ti bio samo jedan lep san.... Onda se brzo trgnem, prestravi me pomisao na tako nesto...

Ti si prisutan u meni, i oko mene toliko mnogo, i jako... I sve mi vise trebas.

Razmisljam, mozda je ovo razdvajanje bilo potrebno, i tebi , i meni, da razbistrimo glave, i iskristalisemo osecanja. Pokusavam da zamislim nas susret, hoces li mi se javiti da stizes, ili ces jednostavno doci... Sanjala sam noces da si stigao, i da setamo, poznatim stazama...

Sad sam vec malo konfuzna, cak i samoj sebi.

Jos se jedna stvar desila koja me je jako uplasila. Upoznala sam Dekija, i znas li sta mi je rekao: " nervira me taj tvoj momak, kako je mogao da te ostavi toliko dana, i zasto te ne ozeni vec jednom? "  Uplasila me je cinjenica da postoji neko spreman da se bori za moju paznju i naklonost, neko ko zeli da mi da sebe, i da mi posveti paznju, i ljubav. Zapitala sam se zasto ti ne pomislis tako nesto. Ne razumem tvoje ne javljanje, sta kao osvojio si me, i rekla sam da te volim, i sad mogu tako da zivim doveka..... A ono da mi trebas, da te zelim.... Nista...

A zelim te, i trebas mi, i volim te! Da, TI , koliko god te to cudilo, srce moje....