suncica

"Da sam im'o saku dukata, da mi nije dusa becarska, uz tebe bi bio cili vik, sad je kasno al' oprosti mi... ' 

Ne znam na sta me podseca ova pesma, na neke tuzne ljubavi mozda... Ne, ja se ne prepoznajem u njoj. Samo uzivam u laganim tonovima... Pod utiskom...  Uradila sam nesto, za svoju dusu... Nesto lepo, iako sam ceo dan umorna, ne zalim ni jedan sekund... Divna osoba pored mene, iskrena neznost, i naslonjeni obraz uz obrad gledamo mesec na nebu... A zatim taj zagrljaj, ruka preko mog ramena, i reci "pa tebi je hladno, treses se..." Hm... Pa, nije mi bas hladno, tresem se jer mi prija ta neznost, paznja, i kad me neko zove pravim imenom... Odavno me neko nije nazvao punim imenom... I vise nista ne znam, samo osecam...

I stizem kuci u neko doba noci, i stize mi sms : Lepo spavaj, devojcice... Spavala sam kao beba... Kad sam se probudila, prvo sto sam osetila bio je miris njegovog parfema na mojim rukama... STR 8, zeleni, rece...

I ne, nisam zaljubljena, nije to ni ljubav, onakva kakvu sam upoznala... To je nesto iskreno, duboko, jako... To je nesto, sa nekim koga dobro poznajem, i ko mene dobro poznaje. Bez opterecenja, bez suvisnih pitanja, bez icega sto bi pokvarilo taj savrsen trenutak. 

I srecna sam sto je ta osoba prisutna u mom zivotu, odavno, i bice tu jos dugo...

I ovo me sad podseca na njega, na sinoc:

"Poljbi me i budi tu, da sklopim oci na tvom toplom ramenu, poljubi me i budi tu, nek srce lupa kao da je prvi put..."