suncica

Mesec maj... Opet. Verovatno cu svake godine ovako odreagovati na maj. Samo da je lepse vreme. U maju je zapocela jedna velika ljubav. Ljubav od koje se nikad necu izleciti...

Sutra je seoska slava u mestu u kom sam zivela do pre izvesnog broja meseci... Idem kod drugarice, obecala sam joj, dugo se nismo videle, ovo je savrsen povod. I dok se priblizava taj dan, u meni raste neka teskoba, kao neki mali strah, ustvari nedostatak hrabrosti... I film pocinje da se odmotava...

Od naseg prvog susreta, razgovora, sale, do fatalne poruke da je stigao i da pita gde sam... Pocetka "druzenja", prve kafe, setnje, i naravno seoske slave, da se vozamo na ringispilu... Ne mogu da zaboravim stipkanje za obraz, koriscenje guzve da mu budem jako blizu, cak i za ruku da ga drzim.... Pa i sama voznja na ringispilu... Nikad u zivotu se nisam toliko smejala, iskreno i od srca, i bila srecna, nego sa njim... kisa, pa u grad na kafu, pa njega zovu, mora nesto da odradi, takav mu posao... Idem sa njim, svugde... Dok jos nista konkretno nije bilo medju nama, svi njegovi prijatelji su znali za mene... pa par dana dok je bio na putu, zvao me je svakih pola sata da mi nesto kaze, bas vazno :)... pa kad je dosao, setnja, smrzli smo se oboje, bilo je hladno, i konacno poljubac, mali, tek ovlas dodirnute usne, ali najlepsi u mom zivotu.... I sve to u maju...

I ja sad idem tamo, u "nase" mesto, naravno da ga nisam videla od preseljenja, culi smo se 2 puta... I opet, nedostatak hrabrosti, kao i dok smo bili zajedno. Klecace mi kolena dok ne stignem do Djudjine kuce, sreca pa zivi blizu stanice. I imam osecaj da necu smeti da pomolim nos iz dvorista, da ga slucajno ne vidim... Al mi nije jasno cega se sad bojim.. Mozda sam uvek gajila neku nadu da on oseca isto sto i ja, da osecanja nisu izbledela nego smo se razisli zbog spleta okolnosti, i nekih drugih stvari... I mislim, sad kad me vidi, sa stomakom, koji je moj ponos i dika, da ce jednostavno nestati, isceznuti i ta malena iskra necega sto bi moglo biti, nekad, negde... 

I ova beba je trebala biti nasa...