suncica

Pre par dana bila mi je drugarica, dodje tako s vremena na vreme, pa se onda ne cujemo... Danas popodne, lezim i odmaram i zvoni mi telefon, ona... Malo mi bilo cudno, obicno posle svakog naseg razgovora bude mirna bar nedelju dana. Odmah sam shvatila, dosadno joj je, a iscrpela je sve ljude koje je imala u svojoj blizini, i valjda sam joj jedina ja ostala koja uopste hocu da se javim na telefon kad ona zove. Obicno biram reci kojima cu joj saopstiti ono sto treba da cuje. Danas nisam imala zivaca za to... Pola sata sam joj pricala istu pricu kao i prethodnih godinu ipo dana... A onda sam joj rekla: ne vredi, pricati tebi a pricati zidu isto je, ti NE ZELIS da bilo sta promenis u svom zivotu, samo kukas, i ako si vec takva nemoj daviti druge ljude svojim problemima, pokri se usima po glavi i cuti, tvoj je zivot ti si ga takvog birala i napravila.... Odjednom je bas nesto morala da uradi, tj da prekine vezu... Da, jos jedan slabic u mojoj okolini, ali najgore je to sto ce me ona opet zvati za nekoliko dana sa istom pricom... Jednom mi je cak rekla da me mrzi sto sam joj istinu sasula u lice, ali i da me voli jer sam joj pravi prijatelj...

Druga drugarica, osoba koja mi je najslicnija po nekim razmisljanjima, vec mesecima u mucnoj vezi, pokusala puno puta da izadje iz nje, ustvari samo je htela da istera nesto svoje... Opet kuka, rekla je juce da su se posvadjali, definitivno je kraj, ne moze vise. Prvo sam pomislila : Hvala ti Boze sto joj je konacno doslo iz d... u glavu. Kao obavezno ce mi javiti ishod razgovora... Ne javlja se. Sigurno nisu raskinuli, ponovo je popustila pred suzama i patetisanjem jednog "muskarca"(ne smatram ga za pravog muskarca, pokazao se kao mekusac). Ok ne javlja se, necemo se cuti sad par dana, sramota je da mi bilo sta kaze posle onog uveravanja o sigurnom raskidu juce... I ona je slabic.

Onda se zapitam hocu li ja ikada imati prijateljicu, drugaricu koja misli ono sto kaze, ili uradi ono sto kaze, ili ne mora ni da kaze, vec uradi. Zivi, i ne kuka nad sopstvenim zivotom, i spostvenom sudbinom koju je sama iskreirala... Neki ljudi su mi govorili da imam visak muskih hormona (!?),(ahahahaha, moram da se nasmejem, ne odgovara mom opisu). Odrasla sam pored dva brata, znam kako muskarci funkcionisu, kako razmisljaju. I uvek sam imala vise drugova nego drugarica....

I imam prijatelje, muskarce koji znaju sta hoce u zivotu, i idu u tom pravcu, ne pricaju previse, ne kukaju sami nad sobom, rade ono sto zele... Jednom recju Zive...Tu se savrseno slazemo... I verujem u musko-zenska prijateljstva...