Hrabrost kao jedina opcija
Biti hrabar ne znaci ne bojati se, nego uraditi nesto uprkos strahu!
16.04.2008. Dan je bio smrljav, ali nisam slutila da ce noc biti najgora u mom zivotu. Noc u kom su kosmari oziveli. Noc kad sam uzas osecala u svakoj svojoj pori, u svakoj cestici vazduha.Jedna od onih kad nema ni mesecine, i kad je mrkli mrak. Noc kad sam bila najbliza smrti. I noc koja je prethodila najvaznijem danu u mom zivotu. Svitanje sam docekala spremnija nego ikad. Suncu sam se taj dan posebno obradovala. To je bio dan, kada nista nisam imala da izgubim i sve, bas sve sto se desi, cist je bonus. Kockice koje su se sklopile, dale su mi vetar u ledja i dokaz da sam na dobrom putu. Toga dana, 17.04.2008. bila sam hrabija nego ikad, jer nista drugo nije bila opcija. Tog dana, napustila sam nasilnika. Odlucila sam da vise necu da budem zrtva. Umrla je tada jedna krhka devojka, emotivna i ranjiva, koja samo zeli da je neko voli. Umrla je, nema je, a iz njenog "pepela" izdigla se jedna nova, naizgled slicna, ali posve drugacija, jaka, snazna, hrabra, osoba koja tada mozda nije znala sta hoce, ali je sa sigurnoscu znala sta nece.
Godinu dana ranije, poceo je moj put budjenja. Godinu dana mi je trebalo da, skupim snagu, hrabrost, samopouzdanje. Nije mi to trebalo da bih otisla, vec da bih se suocila sa svim onim sto ide posle. Nasilnik nije tek tako prihvatio to sto sam otisla, pokusavao da sprovede svoje nasilnistvo i dalje. Tada sam mogla da se suocim sa tim. I uspela sam...
Eto, 10 godina je proslo, ja i dalje slavim dan kada sam ponovo rodjena, dan kad je uistinu zapoceo ostatak mog zivota, cije kormilo cvrsto drzim u svojim rukama.
Danas, znam da je moralo tako, i znam da je vredelo. Danas, znam koliko sam naucila, o sebi, o drugima, o zivotu. Danas, smatram da je, 5 godina koje sam provela sa nasilnikom, ustvari lekcija, i zahvalna sam na njoj. Zahvalna sam mu sto me je naucio da volim,cenim, i postujem sebe, i sto mi je pokazao sta ljubav nije, da bih znala ubuduce sta jeste.
Moja prica, moj zivot je moja poruka svetu. Moja poruka svima koji dozivljavaju neku vrstu nasilja, da ima izlaza, ima nade, samo ako ima volje i zelje.
16.04.2008. Dan je bio smrljav, ali nisam slutila da ce noc biti najgora u mom zivotu. Noc u kom su kosmari oziveli. Noc kad sam uzas osecala u svakoj svojoj pori, u svakoj cestici vazduha.Jedna od onih kad nema ni mesecine, i kad je mrkli mrak. Noc kad sam bila najbliza smrti. I noc koja je prethodila najvaznijem danu u mom zivotu. Svitanje sam docekala spremnija nego ikad. Suncu sam se taj dan posebno obradovala. To je bio dan, kada nista nisam imala da izgubim i sve, bas sve sto se desi, cist je bonus. Kockice koje su se sklopile, dale su mi vetar u ledja i dokaz da sam na dobrom putu. Toga dana, 17.04.2008. bila sam hrabija nego ikad, jer nista drugo nije bila opcija. Tog dana, napustila sam nasilnika. Odlucila sam da vise necu da budem zrtva. Umrla je tada jedna krhka devojka, emotivna i ranjiva, koja samo zeli da je neko voli. Umrla je, nema je, a iz njenog "pepela" izdigla se jedna nova, naizgled slicna, ali posve drugacija, jaka, snazna, hrabra, osoba koja tada mozda nije znala sta hoce, ali je sa sigurnoscu znala sta nece.
Godinu dana ranije, poceo je moj put budjenja. Godinu dana mi je trebalo da, skupim snagu, hrabrost, samopouzdanje. Nije mi to trebalo da bih otisla, vec da bih se suocila sa svim onim sto ide posle. Nasilnik nije tek tako prihvatio to sto sam otisla, pokusavao da sprovede svoje nasilnistvo i dalje. Tada sam mogla da se suocim sa tim. I uspela sam...
Eto, 10 godina je proslo, ja i dalje slavim dan kada sam ponovo rodjena, dan kad je uistinu zapoceo ostatak mog zivota, cije kormilo cvrsto drzim u svojim rukama.
Danas, znam da je moralo tako, i znam da je vredelo. Danas, znam koliko sam naucila, o sebi, o drugima, o zivotu. Danas, smatram da je, 5 godina koje sam provela sa nasilnikom, ustvari lekcija, i zahvalna sam na njoj. Zahvalna sam mu sto me je naucio da volim,cenim, i postujem sebe, i sto mi je pokazao sta ljubav nije, da bih znala ubuduce sta jeste.
Moja prica, moj zivot je moja poruka svetu. Moja poruka svima koji dozivljavaju neku vrstu nasilja, da ima izlaza, ima nade, samo ako ima volje i zelje.
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Srećan rodjendan ;)
Autor ajna — 17 Apr 2018, 11:52