suncica

21 Avg, 2018

Ko sam ja

Motivacija — Autor suncica @ 13:52

Prekretnica. Ili samo tako izgleda. Period preispitivanja, preslaganja, i preturanja najdubljih dubina duse moje. Period u kome moram da se pronadjem, ponovo. Da se prihvatim, i prigrlim sebe. Period u kome stvari treba da dobiju svoje mesto.

Dok sam preturala neke "devojacke" papire, pisma i zapise ( kad sam bila klinka, blog se pisao na papiru, neretko se zvao dnevnik ) pronasla sam jednu pricu, tj deo "dnevnika". Oh, koliko sam samo zahvalna petnaestogodisnjoj sebi sto je pisala sve... Pronasla sam pricu o jednom momku, koji je obelezio ostatak mog zivota. On mi je poklonio kozicu sa priveskom Sunca. On me je naucio da postujem sebe, da zavolim sebe. On je bio neko u koga sam bila zatreskana do usiju. On je od mene napravio Suncicu. Dok sam citala ispisane redove, ponovo sam bila tamo, imala 15 godina, i prozivela sve strahove i slutnje, sumnje i durenja. Mnogo nesigurnosti, i mnogo ne znanja. Ali dusa kao kosmos. Osecala sam toliko jake i izuzetno duboke emocije. Samo nisam umela da ih kanalisem i da se izborim sa njima. Bila sam idealista, i veciti optimista, iskrena, neiskvarena i naivna. Zivela sam u svom svetu, zasticena od svega "ruznog". Ah, kako je blazeno neznanje bilo.  Onda me je zivot uzeo pod svoje, malo me samleo pa me preoblikovao, pa me vratio u svet. 

Mislila sam da me je sve to promenilo, mislila sam da od naivne, zanesene petnaestogodisnjakinje nema nista. Onda sam pronasla svoje dnevnike, svoje price i pisma bez adrese. I najednom, u meni je ozivelo, kao u prolece, mnostvo sarenog cveca, bubica i leptira.
Setila sam se svega sto sam bila, svega sto sam osecala, i onda, shvatila sam. Sve je to jos uvek u meni, sve je tu, ne na istom mestu kao tada, ali tu je, ispod hrpe nepotrebnih sitnica, ispod raznog krsa, na dnu, u kutiji, stidjivo sedi i ceka, da ga pozovem na povrsinu. I iskricave oci, prepune strepnje i nade, oci devojcurka koji samo zeli da bude prihvacen, i voljen... 

Ja sam jos uvek ta devojcica. I ja sam ona mala tuzna koja mora da se odseli, i ja sam ona koju zivot melje, i ona koja koja hrabro skuplja parcice sebe i ide u novi svet. Ja sam svaka ona i svaka ona je u meni. Ja sam danas ono sto jesam zahvaljujuci svima njima.I kad se izgubim u lutanjima kroz bespuca razuma, sednem, procitam par redaka, neku pricu, podsetim se, i vratim se sebi na pravi put.


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs