Luda... I trista cuda...
Kisa...
Dobuju kapi po mojoj dusi... Remete tisinu. Tisinu koju si proizveo svojim cutanjem.. Tisinu koju ne razumem... Mozda negde i pokusavam da razumem, ali ne... Nema izgovora... Ne ovaj put... Samo da bi zbrisao od svojih reci i obecanja... Umorila sam se vec od toga u ovom zivotu...Umorila sam se od toga da ljudi oko mene ne znaju sta zele... Ili znaju, ali se foliraju... Ili malo hoce, a malo nece... Ili.... Ma...
Prizivam u secanje one stihove koje si mi pisao... Koje sam osecala tako savrseno... Pristajali su mi kao najbolja haljina.... I pitam se sad sta je laz? Ti stihovi, sve lepe reci, svi oni probudjeni leptiri... Ili je laz ova tisina... Iz opravdanog ili neopravdanog razloga...
I pitam se zasto jos uvek pokusavam da pronadjem opravdanje... Zasto mi je toliko stalo...?
Nepopravljiva luda...