suncica

04 Sep, 2014

Dzidzabidze

Zivot — Autor suncica @ 08:01
Jesen, prva rana jesen... 
Dosla je stidljivo, kao devojcica na svoju prvu zurku. Jos uvek dete, a vec pomalo zena, nesvesna svojih oblina, zrelih krusaka i skoro zrelog grozdja, slasti i socnosti.
Septembar budi uspomene.
Kisa rominja, mokar asvalt, prvo lisce vec pocinje da opada, a Sunce se ne da, bori se iza najslabasnijeg oblaka i salje svoje zrake na zemlju, salje zivot, salje ljubav, i Dugom nas podseca da se jos nije predalo, da ce biti miholjskog leta. Da ce jos sijati svom silinom.
I mene doceka jesen sa punom kotaricom gizdavih emocija, sa svim onim sarenim dzidzabidzama, pa se smeskam, pa letim, pa mi tesne ove grudi za svu ljubav koju imam i koju dajem, i gledaju me ljudi kako hodam po kisi i sijam, misle da mi nesto fali, a ja imam i viska, dovoljno za sve, i da pretekne. I volim, sebe volim, i sve volim....

Komentari

  1. Čarobna, mirišljava jesen...

    Autor merkur — 04 Sep 2014, 21:25


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs