suncica

16 Feb, 2015

Sestre po dusi

Zivot — Autor suncica @ 19:12
Vidim nas. 
Maleni smo Andjelcici. Duse koje cekaju da se rode. Sjajimo nevinim sjajem. Prepuni ljubavi, znatizelje, gladni ucenja, zedni iskustava. I pored mene si. Kao i puno drugih. Dogovaramo se. Zaboravicemo kad stignemo, ko smo i sto smo tu. Ali srescemo se dole. Makar na kratko. 
Vreme polaska se priblizava. Cvrsto se drzimo. Kazes mi: pamti me, docicu ti. Eto me, stizem, odmah tren iza tebe, prepoznaces me po nacinu na koji cu te prepoznati. 

Proslo je 26 godina.Treptaj. Iskustava puna kesa, ali dusa i dalje gladna i zedna, tek pocinje da upija i uci. Vece, nije bas puno obecavalo. Mnostvo iskrivljenih lica, besmisao. I poznate oci. Prisla si. Prepoznala sam nacin na koji si me prepoznala. Sestra po dusi. Ona koju nismo na rodjenju dobile. Mislim da je Velicanstveni ON, pogresio, trebale smo da se rodimo zajedno, da od prvog trena budemo zajedno i jedno. Rodila si se 21 dan kasnije. 
Od te veceri. proslo je punih 6 godina. Usle smo u 7. Zajedno. Svaki dan. I u dobru i u zlu. Uvek jedna uz drugu. Bezuslovna podrska. Ljubav i prihvatanje.
I samo me je tvoj zagrljaj vratio na pocetak, na ona dva mala Andjela, koja se cvrsto drze... 
Hvala Ti, moja A!

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs