odbrojavanje...
Sad vec brojimo... Dvadesetak dana... Sve je spremno, oprano, ispeglano, spakovano... Jos cekamo da se planete tako rasporede i da Sunce udje u znak skorpije, i veliki dan moze da dodje... Fotografisala sam se od pocetka petog meseca, kad sam bila ubedjena da sam debela, i da mi je stomak velik. Sad kad uporedim fotke od veceras, sa tim od petog meseca, slatko se ismejem... Sad sam bas velika, i stomak mi je velik, ugojla sam se 20 kilograma... Sad mi je tesko da sedim, i tesko mi je da ustanem... Dobro sam i ukapirala zasto, heh.... A cedo nemirno, stalno se mrda, sad vec vise nema mesta za neke velike akrobacije... Postajem malko opsednuta tim, kazu svi normalno je. O porodjaju ne razmisljam, jer kad god mislim o tome, obavezno sanjam ( za promenu, vise ne sanjam ratove, pucanje, tenk i sl. )... I svi me pitaju kako se osecam povodom toga, da li mi je frka i to.... Hm... pa uglavnom nije... Uglavnom... A procice i to... Jedva cekam...
2 Komentari |
0 Trekbekovi