suncica

Covek se brzo navikne na lepo, na dobro... Paznja postane nesto podrazumevano... Ono dobro jutro, ujutru, ili laku noc pre spavanja... Nezne reci... Ona fina emocija, izatkana od tihih otkucaja srca....

I onda odjednom, silom prilika, nema vise... Nestane... Ode od mene... Ostavi moje tik, samo, i ode... Daleko...

Emocija i dalje postoji, ali cini mi se, zjapi... Kao pokidani kanap, landara na vetru...

I nedostaje.... Mnogo... Jako...