suncica

Koliko bi svet bio lepse mesto kad bi samo svi bili iskreni. Prvo prema sebi, pa onda prema drugima. Bez kalkulacija, preracunavanja sta ce ko misliti... Ono sto me je ovom poducilo je knjiga : Cetiri sporazuma, Don Miguel Ruiza. 

To su sporazumi koje sklapamo sami sa sobom. To su smernice koje toliko pojednostavljuju zivot. Ovi su mi sporazumi otvorili oci. 

 

Prvi sporazum: besprekorno koristi svoju rec. Sta to znaci? Pazite sta pricate, svemir vas cuje. Ljudi vas cuju. Vi svojim recima predstavljate sebe. Nemojte nikad reci nesto zbog cega cete posle zazaliti. Izgovorite samo ono iza cega mozete dusom stajati.

 

Drugi sporazum: nista nemojte shvatati licno. Marko, kada prica o Peri, vise govori o Marku nego o Peri. Svako daje samo ono cega je pun. Ako vam neko kaze da ste budala, ne govori o vama nego o sebi. Znaci to sto neko drugi kaze ili uradi nema nikakve veze sa vama (iako ce pokusati da vas ubedi da je tako, ali to je druga tema).

 

Treci sporazum: nemojte stvarati pretpostavke.  Ako niste sigurni sta je sagovornik hteo da vam kaze pitajte ga da vam objasni, ili jednostavno to sto kaze ili uradi shvatite bas kao to sto je rekao ili uradio. Bez pretpostavki o tome, I razvijanja scenarija u nasim glavama. 

 

Cetvrti sporazum: uvek cinite sve sto mozete. Kad nesto zelite ili radite, dajte sve od sebe, sve sto mozete. Jer ako uspete bicete ponosni na sebe, a ako ne uspete necete imati osecaj krivice, jer niste sve pokusali. Znacete da je to to, dali ste sve od sebe ali jednostavno neke stvari nisu predvidjene da uspeju, pa cete biti u miru sa sobom.