suncica

Opet sam lose spavala.

Sinoc si zvao, pa si poslao poruku "tu sam", ali cula sam te.... Videli smo se na 5 minuta. Nekad mi i to mnogo znaci.... Onda sam dosla i legla, i san jednostavno nije hteo da mi dodje, oci su mi bile sirom otvorene neko vreme... A onda sam zaspala, ali onako bezveze, nemirno.... prevrtala sam se.... Do jutra... Oko pola 7 sam ustala, jela puding, pila vode, cula sam te, otisao si..... Razmisljala sam da li da ti posaljem poruku... ali mi je bilo pretesko da pomerim ruku 20cm da bih dohvatila telefon. Opet sam zaspala....

Sanjala sam nesto, vrlo karakteristicno, upecatljivo, nema veze sa tobom srce.... Sanjala sam bebu, devojcicu... I cuvala sam je, i rekla sam joj da sam ja njena tetka... Cim sam se probudila, shvatila sam, postacu tetka, koliko jos danas, ustvari skoro sam sigurna da ce to biti danas. Od pocetka avgusta ocekujemo da nam se Maja porodi. Nosi devojcicu. U poslednje vreme imam predvidjacke snove, sve sto sam sanjala vec sledeci dan se na neki nacin zaista desilo.... Sad cekam, da mi jave... Da se radujem... A znas li srce koliko bih zelela da ti i ja imamo bebu?

Kazu da ljudi  mogu da osete kada je pravi trenutak za to.... Ja osecam da je svaki trenutak pravi za nas... A mozda samo Bog hoce da mi ispuni zelju da rodim bebu u znaku skorpije... A tu bebu treba da pravimo u januaru.... :)))))

Onda do januara, strpicu se , i cuvacu malenu Nadju, pile tetkino, jedva cekam da se rodi da je vidim, nadam se da ce imati plave oke na njenu mamu.... uh.... slatke muke :)))) 

Bas si me zbunio srce moje, ustvari, ne znam, samu sam sebe malo zbunila... Ti si tu, i tako si divan, mazis me (!?) pokusavam da shvatim da li je to zato sto si me se zazeleo, ili je za to kriva moja reakcija.... bila sam hladna, daleka, odsutna, onako, kao da mi nije stalo, ni sto se nisi javio, ni uopste, nego eto, tu sam sa tobom, jer nemam ste pametnije.... Kako sam dobro odglumila, a srce je htelo da mi iskoci iz grudi kad si me zagrlio, kad si prebacio nogu preko mene, kad si rekao da ostanem da spavam, pa cak i kad si me tusirao preko lica da nisam mogla da disem....

I dalje ne znam zasto me nisi zvao, ali kao da mi uopste nije ni bitno... Mozda je to bio test, da li cu izdrzati, mozda si stvarno hteo da se odmoris i saberes utiske... ali sad si tu, i to je bitno.... sinoc, i danas, i onda ces opet otici na 5 dana.... hm... vise me i ne boli pomisao na tvoje odsustvo.... Zove me Vanja juce, kaze batali tog decka, i dodji da se ljubimo.... eh Vanja, dragi moj, znas li ti sta je ljubav..... To je kad znas, i osecas da nekom pripadas svom svojom dusom i telom.... bezrezervno... a jel znas Ti, srce moje......? 

Evo vec prolazi.... 

Juce si zvao :), kazes slao si poruke, meni nijedna nije stigla.... Eto ni danas nista... Bitno mi je da sam se ja tebi javila, poslala ti poruku, pa ti razmisljaj...

A bio divan dan juce, divno vencanje dragih prijatelja, i ponovo sam  , posle nekog vremena, osetila  da pripadam tu... Svi ti dragi ljudi, osobe koje me znaju, i vole moje drustvo....

Polako se vracam u normalu, ponovo pocinjem da budem svoja... Ali to ne znaci da sam manje tvoja... Tvoja sam svom svojom dusom i srcem, i, i dalje cekam.... Da se javis.... Nadam se da ces reci da zelis da dodjem tu... Nadam se da zaista mislis na mene, isto ovoliko koliko i ja na tebe....

Ljubim te srce moje... 

Djuro, sinoc sam se opet zaljubila u tebe :)))

Uradio si samo par stvari, nekoliko malenih sitnica, i trgao me iz ludila u koje sam zapala... Pa da, ti mene volis, iako mi to nikada neces reci.... Samnom si, ne sa drugima... Meni se poveravas, i mene ljubis, tako jako, kako samo ti umes...

Bitno je da si tu, tu gde si uvek i bio, skriven... u mom Srcu...

Ma volim te Djuro, do neba!!!

 Eh... da, ljubav od nas pravi slabice.... Kad smo same jake smo, rece mi jedna prijateljica, jer tada nemamo sta da izgubimo....

A ja sam takav slabic od kada tebe znam, srce moje. Pokusavam da se smirim, pokusavam da shvatim da zivot postoji , i kad ti nisi pored mene, da svet postoji.... ali mi je tesko, jer gde god se okrenem vidim samo tebe...

Ali hvala ti sto si tu, i hvala ti sto si me ucinio najsrecnijom osobom na svetu... bilo je vredno ovog bola koji sada osecam... i koji bih volela da mozes da shvatis, kad me pitas zasto se nerviram bzvz, i kad me savetujes da se opustim i uzivam....

 Rekla sam ti da ne mogu.... kod mene je sve :ili crno , ili belo.... ili volim , ili ne.... a kad volim to je do kraja, do koske, do bola.... 

jer po prvi put u zivotu zaista Volim.... Tebe Srce moje <3