suncica

Izasla sam napolje... Miris noci, vedro nebo, fontana u komsiluku i zvuk vode koja brboce... Cek, koji je datum? Da, da, maj... Pre dve godine u ovo vreme je zapocinjala jedna ljubav, velika kao okean, i toliko duboka, i toliko snazna. Secam se, tog 17.05. bila sam kod drugarice, i stigla mi je poruka koja mi je promenila zivot. Poslala mi je moja mama, i rekla mi je da je On stigao i pita gde sam.  Odjurila sam kuci, mislila sam da ce mi srce iskociti iz grudi, hej, pa On pita za mene. Narednih dana nije ni slutio da mi je tiha patnja i slatka ceznja. Umirala sam za samo jedan pogled preko ograde... Toliko jako sam ga zelela da sam ga i privukla sebi.  Sa njim sam provela najlepse trenutke u svom zivotu. Naucio me je sta znaci voleti i biti voljen. 

Sa ove tacke gledista cini mi se da smo se mi previse voleli i da smo izgoreli u toj vatri ljubavi. Trajalo je svega par meseci, ali dovoljno dugo da ostavi neizbrisiv trag u mom srcu i u mom zivotu.

Pricam danas sa kumom, pre dve godine smo se i nas dve ponovo pronasle, jer su nas par godina ranije zivoti bacili na razlicite strane. Kad je moja ljubav bila najsnaznija i ona je ponovo bila tu. To leto je bilo fantasticno. Dok je moj dragi bio na putu nas dve smo ludovale, dozvoljavale sebi ono sto inace ne bi, imale smo jedna drugu i luuuuude provode, pune radosti smeha...

Sta se sve od tada izdesavalo. Nas raskid, to vece mi je ona pravila drustvo dok sam tiho umirala. Da, cini mi se da je jedan deo mene umro i otisao da bude zauvek sa njim. Sve posle toga nije bilo vazno. Upoznala sam oca svog sina, sve kao super i lepo, ali ni blizu, ma ne blizu nego hiljadama kilometara daleko od onoga sto sam prema Njemu osecala. Ovo je bilo onako nekako smireno ,svesno, lepo i obicno...  Onda je mojoj dusici srce pocelo da kuca ispod mog. Pa onda sve sto se izdesavalo sa Ocem, celo leto, trudnoca, pa porodjaj. Onda smrt izbliza, otisla mi mama. Pa onda i lepe vesti, kuma saopstava da ce u septembru roditi malu devojcicu, lepu kao i njena mama :)  I vencanje, plakala sam kad sam je videla, bila je prelepa mlada.

I tako nas dve danas sedimo kod mene u dvoristu, ja sa Nikolom u krilu, a ona sa lepim okruglim stomakom, i pricamo... Dve godine, a kao da je proslo dvadeset... I citav jedan zivot...