suncica

14 Mar, 2018

Devojcica sa zvezdom u oku

Motivacija — Autor suncica @ 07:21
Pre par dana, bili smo u poseti mom rodnom mestu.Sedela sam na jednoj klupici, posmatrala okolinu, i na trenutak, kao vizija, ugledah onu nesigurnu emotivnu devojcicu, koja besciljno luta ulicama, dok joj se suze slivaju niz lice, pokusavajuci da ureze u secanje svaki detalj tog voljenog mesta, iz kog ce uskoro utici. Pozelela sam da joj pridjem, da je zagrlim, utesim. Da joj kazem: sve ce proci. Jedna suza kanu iz mog oka, i tad sam postala svesna koliko u meni jos uvek zivi, i luta ta ista devojcica. Onda su pocele da se redjaju slike svega onoga sto je ona, tako pazljivo posmatrala, zeleci da zapamti. Ono veliko drvo, na izlazu iz tetkine ulice. Nema ga, posekli ga, napravili trg. Pa zalazak sunca, tamo iz brega, bastica prepuna cveca ispred kuce jedne bake...
Sve je jos tu. Bravo devojcice, misija ispunjena, secam se, sve je bas onako kao si zapamtila. Jos uvek zivo i sveze, ispod slojeva i slojeva tuge raznorazne i emocija, koje nisi mogla ni da zamislis sa svojih 13 godina. Zamisli da ti  je tad neko prisao i rekao: to je nista, to je samo pocetak jednog puta. Priprema za godine koje slede, koje nece biti ni malo lake. Ali jaka si ti, izdrzaces.
Da je samo neko tada, toj meni, od 13 godina rekao: za dvadeset i kusur, sedeces ovde, setati ovim mestom, odrasla, srecna, zadovoljna,voljena, ispunjena... Razmisljam, da li bi bilo lakse? Da li bi se nesto promenilo? Mozda.
U danima, nakon posete rodnom mestu, trazila sam, po bespucima podsvesti, tu devojcicu. Pronasla sam je sklupcanu, u mraku tadasnje sobe. Zagrlila je, jako, i dugo je nisam pustala. Plakale smo. Bitno je da zna da nije sama, i da zna da smo zajedno uspele, da dodjemo do zvezda, iako je put bio trnovit. Sada, vise nego ikad, osecam koliko je ima u meni. Sada, zelim da imam sve osobine koje je ona imala, a koje su usput zgazene i zamenjene drugim. sada zelim da placem, tako lako, samo da suze kliznu, ali nece. Sada zelim da mastam, siroko i daleko.Sada zelim da volim, vazduh, cvece i drvece, ptice i sve sto postoji.
Sada je svaki dan obilazim, pazim i negujem, a ona mene podseca ko sam, i sta sam zaboravila usput.

Komentari

  1. Uteši je, jer nije ni sanjala šta će sve proći! A iako nije bilo lako, vredelo je!

    Autor Lastavica — 14 Mar 2018, 12:52

  2. Lastavice, da, vredelo je. Tesimo se medjusobno svaki dan :)

    Autor suncica — 15 Mar 2018, 07:36


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs