suncica

Pocela sam da kuckam ovde neki tekst, koji cu jednom prilikom i napisati,  a onda sam videla da mi na fejsu kucka jedna divna osoba, mogu reci prijateljica.

Odem, naravno, tamo, i svidi mi se razgovor sa njom. Pita me sto se nisam javila da kad sam bila u sremu. Cek , bila sam malo zatecena, prvo zato sto sam bila citavih sat vremena i to u prolazu, drugo, otkud ona to zna, kad nikome nisam ni pricala o tome...

 I tako, ponovo dodjemo na temu tetke od moje male duse. ( sestra nesrecnog tatice)

Kad sam ostala u drugom stanju, gospodin je insistirao da on kaze svojima za to, i nije mi dozvolio da ja kazem njegovoj sestri, koja me je napala kako je ona poslednja saznala i ja sam bila kriva sto joj nisam rekla. Onda, kad se sve izdesavalo, sto se izdesavalo, ja sam od gorepomenute prijateljice ( koja je rodjena sestra od muza tetkice) saznala kako tetkica stalno place i jako je tuzna i jako pati sto se sve tako desilo i eto tesko joj je i krivo joj je, a u razgovoru samnom uporno insistira da je njen brat jadan i da sam ga ja zajebala... 

Dobro. Posle nekoliko meseci, kad sam vec bila u poodmakloj trudnoci, odluci tetkica da mi se ipak javi, sa recima : pa ako ces vec da zivis sa mojim bratom red je da budemo u kontaktu... Ne sestro, nisi dobro razumela, ja necu da zivim sa tvojim bratom! ali ok da budemo u kontaktu ipak si ti tetka mojoj bebi.

Ja sve kao fino, svima da izadjem u susret, sa svima da budem ok, bas da ne bi ispala crna ovca, kad ono PRC!

Kako god okrenes, losa sam, i za njih cu uvek biti. Ja sam njihovog dragog malog i jadnog sina/brata, zajebala, prevarila, povredila, i ja sam najgora...

Pa da, stvarno je ispalo tako, ali samo onaj deo da je on mali i jadan...A ni oni (citaj: one- majka i sestra) nisu nista bolje...

I tako kaze mi prijateljica da je tetkica izjavila kako bi volela da dodjem kod nje sa Nikolom. JA: gde bre da dodjem kad se mesecima ne javlja? Poslednji put smo se cule na nagovor te prijateljice, ja joj napisala da ne branim da dodje i da bih volela da moj sin zna da ima tetku. Spustila sam ponos, ja nisam sujetna, prva sam joj se javila iako nije zaspluzila, i nista, sve kao super i ok, ali se posle toga evo vec 3 meseca uopste nije javila, ni da pita kako je dete i sta radi. I sad ona ocekuje da idem kod nje, da joj nosim dete pod noge, e pa sestro nece moci! Vec sam joj rekla, i reci cu, opet, uvek i svakom!

Ko hoce da vidi dete i da bude deo njegovog zivota, dobrodosao je uvek, a ko nece, ne mora. Necu nikog da molim! A ako vec neko odluci da nece da zove i dolazi, necu da cujem da je toj osobi tesko da pati i place zbog toga!

Kako god okrenem CRNA OVCA sam, ali nisam ovcica, i ne dam vise... A u krajnjoj liniji nek misle sta hoce, meni je sreca moje duse najvaznija...