Jesam zensko, i veoma sam srecna u svojoj kozi, i ponosna na sebe, na svoj pol... Ali, muskarci su ponekad tako potrebni...
Juce, situacija. Bas kad ne treba, prvi sneg, pa bljuzgavo, i mokro, a zima...
Odvela sam Sunasce kod jedne divne zene koja voli da ga cuva, a i on voli kad je kod nje, i otisla u grad sa drugaricom. (Moze i mama sebi nekad da da malo oduska...)
Parkirala je, usle smo u kafic. Posle 2 sata kad smo izasle, auto se nije video od snega, ali nije to problem. Ona nema kljuc od vrata auta, samo privezak za daljinsko otvaranje. Stisnula ga je, ali se nije culo ono : "pip-pip". Hm....Znaci ne mozemo da udjemo u auto. Cek, cek, ima kljuc od gepeka, da vidimo da li ce ga otoriti. Uspela, jes, i tu ja stupam na scenu, provukla sam se kroz gepek i otvorila vrata da bar udjemo u auto i vidimo sta cemo dalje.
Sve je bilo u redu, sele smo, startovala je motor, upalio je, odlicno, stici cemo kuci. A usput da svrati samo negde da zameni bateriju na privesku, sigurno je to problem. Zastala je na najprometnijem Bulevaru u gradu. Zamenila je bateriju,ali nije pomoglo, daljinsko otkljucavanje i dalje ne radi. Sela je u auto, okrenula kljuc, i tisina. Umro, riknuo, skroz na skroz. Ne raguje, nista.
Sta sad. Blaga panika. Ako ga tu ostavi, stici ce joj kazna za parkiranje, crvena je zona. A gde da ga parkira, i kako kad ne daje znake zivota. Da guramo auto, nas dve zene, nema sanse....
Koga pozvati? Sta reci? Broj od autoelektricara? Otkud mi??? I dok je ona zvala svog Dragog coveka, koji svakako nije bio u mogucnosti da nam pomogne, ja pozovem svog Coveka sa imenom Srece. Pitao je samo gde smo, i rekao da stize za 5-6 minuta.
I zaista mu je toliko trebalo.
Dizi haubu, daj svetlo, jedan mali zahvat, tj. potez, tj. ne znam ni kako bih to nazvala, izvadio neki maleni , minijaturni crveni osigurac, vratio ga na mesto, i rekao : probaj sad. I Brmmmmmmmm, motor je startovao. "pip-pip" i otkljucavanje sad radi. Eto, resen problem, mozemo dalje, po Sunasce pa kuci. Svaka cast.
Zasluzio je cak i poljubac u obraz od nje, toliko je bila srecna, vec je videla scenu kako spava u autu, na sred Bulevara...
I kad smo krenule, kaze ona meni: Eto! To je muskarac, to je muskarcina, bre, u sve se razume, zna da pomogne, i sto je najvaznije ZELI da pomogne.
Da, to je muskarac, i sa ponosom mogu da kazem, to je Moj muskarac!
