hm...
Nemam naslov... Ne znam sta bih napisala. Malo su mi misli uzburkane, sto bi sefica mog brata rekla imam 600 podstanara u glavi... Cini mi se kao da se tako branim od svega, da ostanem normalna... O puno toga razmisljam, a trudim se da ne razmisljam ni o cemu... Danas divan dan, cekala sam taj ultrazvuk bas dugo, sve su nesto bzvz odlagali... I jako sam se obradovala, sve je u savrsenom redu, bebac je odlicno, ima vec 3 kg, a jos 3 nedelje do termina. Bice dzambo beba. I nemam vise povecanu kolicinu plodove vode koja me je brinula... Ma sve je odlicno, za dve nedelje na kontrolu... I da pijem puno caja, neka me viroza drma.... A kisa je padala, kao popizdela, a meni je tako bilo slatko da setam... Iako sam bila sva mokra dok sam dosla kuci... A onda, topla soba, topao mirisni caj, mekano cebence, lagana muzika.... Savrsenstvo... Na trenutak kao da sam zaboravila da sam trudna, pa kad sam ustala i prosla pored ogledala, ugledala stomak... Cini mi se da ponekad nisam svesna da cu vrlo uskoro postati majka. Nisam svesna da ce to maleno bice u mom stomaku, uskoro prvi put udahnuti vazduh, i ugledati svet. Da ce me stisnuti malena saka, da ce zaplakati, biti gladno... Da ce mi do kraja zivota biti najvaznije... Kao da se sve ovo ne desava meni, deluje mi na trenutak da sam nemi posmatrac svog zivota... Ustvari , nije tako. Strah, opet, koliko god ne zelim da priznam, frka mi je, od porodjaja, ne mogu da ne razmisljam o tome da li ce sve biti u redu... Pa prvi dani zivota, kako ce sve funkcionisati... Dok nije sve bilo toliko blizu manje me je bio strah, jedva sam cekala da dodje, a sad... uh... Ali, bez obzira na sve, jedva cekam taj porodjaj, i da vidim malene okice...
1 Komentari |
0 Trekbekovi
Kad sam prvi put otisla na porodjaj i kad mi je doktor rekao ulazi u salu rekla sam: "Cekaj nisam spremna""
Doktor se nasmejao i rekao da za to nema spremnosti, to jednostavno dodje i krene ne ceka da se pripremis.
Rodio se najsladji decak na planeti.... i ucili smo zajedno....
Kad sam drugi put bila trudna otisla sam sama... znala sam da nema spremanja i premisljanja... cura je resila da stigne i stigla.
Sve ovo ti govorim da bih ti ustvari rekla da se osecas sasvim normalno i da koliko god bila spremna nisi svesna sta ce ti se desiti kad prvi put ugledas tog zvrkica.
E tad planeta stvarno staje!!!!!
Autor casper — 19 Okt 2010, 23:21