suncica

Mi nismo fizicka bica koja imaju dusu. Mi jesmo Dusa, koja ima telo. Dosli smo u ovaj svet da bismo znanje koje imamo upotpunili fizickim iskustvima. Glavni zadatak nam jeste da se prisetimo ko smo. Kad smo odlucili da dodjemo, receno nam je da cemo zaboraviti, receno je da cemo imati mnogo izazova. I receno nam je da necemo biti sami. Nasa Dusa je uvek uz nas. Komunicira sa nama putem emocija. Koliko puta nam se desilo da imamo neki "los" osecaj? Neku nelagodu, uznemirenost, strah. To nam nasa dusa porucuje da smo se udaljili od nje i od istine. A kad smo srecni, prozima nas radost, tad smo najblizi nasoj dusi, jer izvorno osecanje i treba da bude radost i ljubav. Posto smo rodjenjem zaboravili ko smo, dusa nastoji da nas podseti. Pa nam sapne, pa nam vikne. Na kraju nas zvekne i srusi nas na pod. I nikad ne odustaje. Zov njen cujemo u snovima, i sve dok ne odlucimo da zivimo svoju svrhu, ona ceka i salje nam nemir u vidu emocija. Najuzvisenije osecanje i stanje nije sreca, nego mir, i spoznaja da zivimo svoju svrhu. Zapitajte svoju dusu, gde ste i sta vam porucuje. I srecno na putu prisecanja.