Ko tebe kamenom, ti njega.... Hm...
Nisu uspeli, vec neko vreme, da me izvuku iz takta... Ustvari nismo imali nikakvih dodirnih tacaka...
Trudila sam se cak, poslednjih dva meseca, iliti svega 3 puta, da zbrisem od kuce kad Nikoli dodje tata da ga vidi... Tako da ni sa njim nisam kontaktirala uopste, osim "zdravo" kad ga pustam da udje, a ja izlazim...
Danas, odlucim, red je, da nazovem gospodju tetkicu, i gospodju babu, da ih obavestim da je u sredu detetov rodjendan, da pravim tortu, i da su dobrodosli.... Inace, vec neko vreme sumnjam, krelac im prica price, sasvim suprotne stvarnom stanju... Nisam bila sigurna da li zbog toga ne zele da pitaju za dete i da dodju da ga vide... I tako, okrenem ja telefon...
Prvi poziv, tetkica, u blazenom stanju, i sad se ceo svet vrti oko toga, nista drugo ne postoji... Predstavim se, muk... nekoliko sekundi, dok nije ukapirala ko je zove... Pitam je: kako si? Iz ciste pristojnosti, a ona mi citav monolog izodgovara o svojoj trudnoci... Fino i kulturno saslusam, i zatim saopstim da je Nikoli u sredu rodjendan, pravim tortu i da ih pozivam da dodju, ako zele i ako su u mogucnosti... Nesto smrljavo mi je odgovorila, kao hoce, ne znam sta kad kako.... i dobro, zdravooooo, gleda seriju prekinula sam je.....
Drugi poziv, gospodja baba. Ista prica, predstavim se, i ..... blw, hm... aaaa, ovaj, ahaaaaa, ti si, blw... cak ni dobar dan.... muk... Ja ga prekidam, pricam: u sredu je Nikoli rodjendan, zovem vas da vam kazem da ste dobrodosli, pravim tortu. Ahaaaa, pa docicemo, da, mi smo mislili za vikend. Ja ponavljam, u sredu pravim tortu, za tada vas zovem... A mi smo hteli za vikend, znas ne mozemo zbog posla, daleko je Novi Sad.... (moja misao: ihhhhh, citavih 25 km). Ponavljam, ne odgovara mi za vikend, zauzeta sam, ne mogu, mozda i necu biti tu, ako mozete dodjite u sredu... Pa, necemo moci, onda cemo se cuti pa cemo mi doci neki drugi put, eto nikako ne mozemo da uklopimo zbog posla, i tako to, znas, eto nema ljutnje... Rekla sam, nema ljutnje, ja sam vas pozvala, a vi kako god....Pa eto, zdravo onda.... Zdravo... Tup.
I ja u soku.... Opet... Ni jedna nije pitala sta radi dete, a kamoli kako je... Pa baba ga je videla kad je imao 3 meseca.... Zar je moguce da je stvarno ne zanima... Obuzme me neka tuga kad pomislim na to... I ne moze da se organizuje , a ima prevoz svakih sat vremena, do grada i nazad, da dodje, pa to je sin njenog sina, i prvi mu je rodjendan.... Ne... Ne zanima je....Rodice njoj njena cerka unuce.... Neka im je srecno....
Samo me boli sto moje dete odbacuju, a nije to zasluzio... Ne daju mu sansu.... Ta me nepravda boli....
Ali me raduje jedna stvar. Uvek sam verovala u simboliku brojeva.
11.11.2011. u 11h zakazano rociste na sudu. Dobijam starateljstvo nad Sunascetom...
Дете моје, не тугуј, не кидај се. Буди срећна што имаш тог анђела. Усмери сву снагу да од њега направиш човека.Ја имам четвото унучића и свако сам дочекивала са сузама радосницама. Моју снаху пазим као мајка (јер је нема).
Жао ми је сваког младог бића кад пати.
Малом Николи најлепше жеље, да буде добар човек и сто година да доживи, среће да има колико му треба.
Теби, да и даље будеш добра мајка. Једног дана они ће се кајати. Бог све види и не брини на неки начин биће кажњени. Нека вас обоје Бог чува.
Autor lloreta — 04 Nov 2011, 07:18
lloreta, hvala na divnim recima... svesna sam ja svega, smao me ponekad zaboli... majku uvek boli nepravda ucinjena njenom cedu...
i nisam sigurna da li ce se oni kajati... nemaju oni cime da se kaju...
ja sam zaista najsecnija osoba na svetu , i ponosna na svog sina, i napravicu ga covekom :)
Pozdrav :)))
Autor suncica — 04 Nov 2011, 11:29
Suncice, ne tuguj, ne vredi zbog takvih ljudi, Nikolu uci da treba da ih voli, to mu je porodica. A oni kako hoce.
Neka mu rodjendan bude jedan od srećnijih dana, pun ljubavi, a svi ostali jos duplo bolji. :)
Autor muckos — 04 Nov 2011, 11:48
Nikola ima tebe i samim tim, ništa mu ne nedostaje. Veruješ u simboliku!? Onda, veruj da se sve svakom vrati u adekvatnoj meri. Kad-tad! Eto. Veruj mi, znam. Srećan rodjendan tvom čedu. Sve najlepše, najbolje, najsjajnije! Živeli vi nama!
Autor roksana — 04 Nov 2011, 13:20
Muckos, uvek cu ga uciti pravim vrednostima, i znace ko mu je porodica. A jednom ce i sam shvatiti ko je bio kakav prema njemu....
A za rodjendan pravimo veeeeeliku zurku :D pa navrati ;)
Autor suncica — 04 Nov 2011, 14:59
Roksana, nikad mu nista nece nedostajati, dok ima mene, imace sve :)
I da, verujem da ce se vratiti, svakom po zasluzi...
Autor suncica — 04 Nov 2011, 15:00
Znas, sve sam to prosla, boli, al' mi sada neuporedivo draze. Odgajila sam ih sama. Nisam radila, smislila posao od kojeg smo ziveli, bila uvek sa njima. Kuvala, citala, pricala i...sada su takvi da se ponosim njima. Ko ih sve shisha! Niko ti ne treba, imas tvoje Sunasce!
Autor merkur — 04 Nov 2011, 21:04