suncica

Heh... kraj ovog poglavlja... A pocetak nekog drugog.... Ili... ma ko to zna...

Dosao si nocas... A sanjala sam da si dosao, i isplakala se u snu, i sve ono cega sam se plasila prozivela sam tako realno.... Jutros, ustvari nije bas bilo rano, oko 10 h, krenula sam do apoteke. Izasla sam napolje, videla tvoj auto, i samo se nasmejala. Nije bilo onog soka koji sam ocekivala, nisam se ni rastuzila.... Bilo mi je drago sto si stigao, a ustvari sam i ocekivala da se neces javiti, i bila spremna na to....

Pretpostavka, stigao si kasno i nisi hteo da me budis, naravno ispostavila se kao istina. U povratku kuci, zvoni mi telefon, sve sam ocekivala samo ne tebe, kad ono pise na displeju Srce Moje, i kao Halo, pa gde si ti debela, spavas ceo dan.... Da kreces da radis , odmah treba da ides, ali sacekaces me da dodjem da se vidimo bar na kratko.... Hm...poljubio si me, ustinuo za struk, sve normalno , kao da smo se sinoc videli....Malko sam zbunjena,kazes super si se proveo, voleo bi da je trajalo jos koji dan, sad moras da ides, nadas se da ce to biti gotovo sutra , pa cemo se videti onda na duuuuuuugo....Ja i dalje zbunjena, ali nismo sami pa necu da potezem temu, zasto mi se bre nisi javiooooooooooooooo, vristala bih.....

Samo si rekao: nisam koristio telefon, hteo sam da se odmorim... :P

Sad cekam sutra, ali bez velikih strasti, smirena, mislim da ce to sve biti u redu, samo treba da budem strpljiva....

Cudni su putevi Gospodnji.....