suncica

Bas si me zbunio srce moje, ustvari, ne znam, samu sam sebe malo zbunila... Ti si tu, i tako si divan, mazis me (!?) pokusavam da shvatim da li je to zato sto si me se zazeleo, ili je za to kriva moja reakcija.... bila sam hladna, daleka, odsutna, onako, kao da mi nije stalo, ni sto se nisi javio, ni uopste, nego eto, tu sam sa tobom, jer nemam ste pametnije.... Kako sam dobro odglumila, a srce je htelo da mi iskoci iz grudi kad si me zagrlio, kad si prebacio nogu preko mene, kad si rekao da ostanem da spavam, pa cak i kad si me tusirao preko lica da nisam mogla da disem....

I dalje ne znam zasto me nisi zvao, ali kao da mi uopste nije ni bitno... Mozda je to bio test, da li cu izdrzati, mozda si stvarno hteo da se odmoris i saberes utiske... ali sad si tu, i to je bitno.... sinoc, i danas, i onda ces opet otici na 5 dana.... hm... vise me i ne boli pomisao na tvoje odsustvo.... Zove me Vanja juce, kaze batali tog decka, i dodji da se ljubimo.... eh Vanja, dragi moj, znas li ti sta je ljubav..... To je kad znas, i osecas da nekom pripadas svom svojom dusom i telom.... bezrezervno... a jel znas Ti, srce moje......?