suncica

Plakala sam, htela da zadrzim suze ali nisam uspela.... Rekla sam mu da ja placem sama, kad niko ne zna, i niko ne vidi.... Ustinuo me je za struk, onako slatko, kao nekad, kad je sve bilo super... Rekla sam mu : ne diraj me , ugriscu te sad.... i otisla u suzama, cuo mi je po glasu da placem.....

Razlog: nepoznat... Ustvari on ne zna sta hoce.... Ne zna, eto, jednostavno ne zna... Kao nema nijednu primedbu na mene, ja sam super devojka.... Ali on ne zna sta mu je , ni sta zeli , ni sta oseca.... i zeli  da napravimo malu pauzu.... Heh, sladak izgovor da debila drzis u neizvesnosti.... Kakva, bre , pauza, pa nismo deca... Zasto lepo ne kaze Kraj.... I zasto ne zove stvari pravim imenom....

Mira skoric peva : Tako si pao u ocima mojim... A srce pamti kad velik si bio....

Sad me Anchi utesila, kaze opusti se, vrlo brzo ce on shvatiti koliko mu nedostajes..... Heh.....

Ali sam ipak tuzna, jaaaaako.... On je moja ljubav iz snova.... Moje sve.... Moje Srce..... I kako da sprecim suze, kad same idu.... :'( :'( :'( 

Ljuta sam, besna, od jutros.... ustvari jos od juce, kad sam videla da si dosao, a nisi se javio.... Jutros ti poslala poruku : rakao si da ces se javiti kad dodjes.... i nista.... sve kao super sam, ali besna, pricam Zoki : sad kad izadjem i kad ga sretnem odmah cu da ga pitam sta ustvari hoce, samo neka se izjasni, hoce/ nece, i raspaljujem taj bes kod sebe....

I onda, provirim napolje, vidim cackas nesto oko auta, i srce pocinje brze da mi kuca. Krecem u prodavnicu, i dolazim do tebe, mislim da cu se srusiti, drhtim, tresem se, pritisak mi je 300.....

Kazem: Zdravo (jedva), a ti se ponasas normalno, kazes malopre si ustao, nesto ti se juce kao zapalilo tu na autu pa gledas... Sve kao normalno, a ja ne mogu da izustim ni jednu rec, stojim, gledam te, tresem se..... Tu je klinac, pa ne mogu nista da te pitam i da hocu... I onda kazem idem, pitam te hoces li imati vremena kasnije, i ti kazes :da,da, videcemo se kasnije... Kad kasnije, pitam te, a ti kazes pa kasnije, moram da zavrsim ovo.... i to je to... A ja se i dalje tresem, i drhtim....kao nikada do sad... i pitam se zasto.... Jbt, nisam klinka, a ponasam se kao zaljubljena siparica.....

I dok sam stajala pored tebe, setila sam se zasto sam te zavolela toliko.... Tvoj glas, tvoje ruke, tvoj pogled... Blizina, energija kojom zracis, i koja toliko utice na mene.... I gde je sad onaj bes... heh.... Kako da budem besna na tebe kad te toooooooliko volim (?!) 

I kako uopste da zapocnem taj razgovor, koji MORAMO da obavimo..... uh...

Da li to ljubav pravi od nas slabice , il' ja to samo tako izgledam.....?