suncica

Opet sreca :), ili se samo pravim da necu... Kao nije mi stalo... Sta ti bi, srce moje, da mi posaljes poruku za dobro jutro.... A pre samo mesec dana sam plakala kad mi je ne posaljes ... Sad me prosto iznenadi : "Jutro , debela, ustajanje... :))) "  Ali se cak nisam ni nasmejala, samo sam pomislila, joooooooooj kako sam umorna, i kako me boli koleno.... Kokoska, od celog Novog Naselja, ja sam nasla jednu jedinu rupu, u stala u nju, i udarila koleno............

Morala sam samu sebe da prevazidjem, da sagorim u sopstvenoj vatri... Ali sad razmisljam jeli bilo vredno. Gledala sam te dok smo sedeli u kaficu. Pokusavala da nadjem ono sto me je cinilo tako srecnom, i ponosnom sto sam pored tebe.... Pokusavam da procitam na tvome licu... I pitam se sta mi je? Jesam li prestala da te volim, ili sam tek pocela da te volim?

Onda mi razbijes iluzuje, ponasas se kao na samom pocetku, dok nisam spustila gard. Divan si, i ja ne mogu da razlucim sta je zapravo, sta je istina... Kakav si zaista, sta zelis, sta hoces..... Igramo se toplo ,hladno, a znas koliko mi je , posle svega u zivotu , potrebna izvesnost, da znam....

I, dobro, ponovo sam podigla gard, vratila samopouzdanje, i sad cekam... Da dodjes, da budes tu nekoliko dana, pa cemo vec videti dalji razvoj situacije.

Uspela sam da preplivam onaj veliki i duboki Dunav u sebi, ali jos uvek nisam izasla na obalu, ne mogu bez tebe...

" Dolazim, sto dukata donosim, i kasmirsku maramu, cudesnih boja...  Dolazim da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja..............." 

Bas si me zbunio srce moje, ustvari, ne znam, samu sam sebe malo zbunila... Ti si tu, i tako si divan, mazis me (!?) pokusavam da shvatim da li je to zato sto si me se zazeleo, ili je za to kriva moja reakcija.... bila sam hladna, daleka, odsutna, onako, kao da mi nije stalo, ni sto se nisi javio, ni uopste, nego eto, tu sam sa tobom, jer nemam ste pametnije.... Kako sam dobro odglumila, a srce je htelo da mi iskoci iz grudi kad si me zagrlio, kad si prebacio nogu preko mene, kad si rekao da ostanem da spavam, pa cak i kad si me tusirao preko lica da nisam mogla da disem....

I dalje ne znam zasto me nisi zvao, ali kao da mi uopste nije ni bitno... Mozda je to bio test, da li cu izdrzati, mozda si stvarno hteo da se odmoris i saberes utiske... ali sad si tu, i to je bitno.... sinoc, i danas, i onda ces opet otici na 5 dana.... hm... vise me i ne boli pomisao na tvoje odsustvo.... Zove me Vanja juce, kaze batali tog decka, i dodji da se ljubimo.... eh Vanja, dragi moj, znas li ti sta je ljubav..... To je kad znas, i osecas da nekom pripadas svom svojom dusom i telom.... bezrezervno... a jel znas Ti, srce moje......? 

Heh... kraj ovog poglavlja... A pocetak nekog drugog.... Ili... ma ko to zna...

Dosao si nocas... A sanjala sam da si dosao, i isplakala se u snu, i sve ono cega sam se plasila prozivela sam tako realno.... Jutros, ustvari nije bas bilo rano, oko 10 h, krenula sam do apoteke. Izasla sam napolje, videla tvoj auto, i samo se nasmejala. Nije bilo onog soka koji sam ocekivala, nisam se ni rastuzila.... Bilo mi je drago sto si stigao, a ustvari sam i ocekivala da se neces javiti, i bila spremna na to....

Pretpostavka, stigao si kasno i nisi hteo da me budis, naravno ispostavila se kao istina. U povratku kuci, zvoni mi telefon, sve sam ocekivala samo ne tebe, kad ono pise na displeju Srce Moje, i kao Halo, pa gde si ti debela, spavas ceo dan.... Da kreces da radis , odmah treba da ides, ali sacekaces me da dodjem da se vidimo bar na kratko.... Hm...poljubio si me, ustinuo za struk, sve normalno , kao da smo se sinoc videli....Malko sam zbunjena,kazes super si se proveo, voleo bi da je trajalo jos koji dan, sad moras da ides, nadas se da ce to biti gotovo sutra , pa cemo se videti onda na duuuuuuugo....Ja i dalje zbunjena, ali nismo sami pa necu da potezem temu, zasto mi se bre nisi javiooooooooooooooo, vristala bih.....

Samo si rekao: nisam koristio telefon, hteo sam da se odmorim... :P

Sad cekam sutra, ali bez velikih strasti, smirena, mislim da ce to sve biti u redu, samo treba da budem strpljiva....

Cudni su putevi Gospodnji.....

Jos uvek nista... nit pises, nit se javljas, a sutra te ocekujem...

Moj najbolji brat na svetu probao da me utesi danas, kao a sta ako je izgubio telefon... ili ga razbio, pa nema tvoj broj.... Ma da, malo sutra, ja sam tebi slal poruke i trenutno dobijala izvestaj da ti je stigla poruka...

Sad sam zbunjena, uopste ne znam sta osecam, zeza me Mars u blizancima, pa sam neodlucna, skroz.... Sta da mislim, da li da te razumem? I sta ja uopste zelim? Deki me zove da idem sa njim negde na par dana, mozda na Divcibare.... Ne znam sta da radim... To bi ionako bilo tek za nedelju dana, a ti ces vec doci do tada, videcemo se, popricati.... onda cu mozda nesto vise znati....

Sanjam te, naravno... Ali nekako, volim te puno, ali sad sam navikla da nisi tu, i kao da sam potisnula sve sto osecam. A mozda je to samo strah, onaj isti od juce, i isti od kako si otisao... Sta ako ti vise nisam draga?

Ali jedno znam, onu sliku od sinoc zauvek cu urezati u secanje, i cak nisam sigurna da li bih volela da si bio samnom... ili mi je ipak najbolje kad sam sama.... Mesec na nebu, i njegov odsjaj u Dunavu, blagi vetric kako njise suncobran od trske, i nesto u vazduhu... Balasevic peva : Noc je k'o neki druid smuckala fluid, i vazduh sladunjav k'o mosorinska dunja......

Osmi sam preskocila, ceo dan bila napolju, na bazenu, i tesila moju Zoku, i mozda shvatila da ima gorih stvari u zivotu od toga sto mi se ti ne javljas....

A sad me hvata takva frka, treba da stignes uskoro, nadam se, sutra, ne verujem, tek prekosutra.

I strah me je da mi se neces javiti ni da stizes, da cu samo u jednom trenutku izaci, i videti tvoj auto. To ce znaciti da si stigao, i onda mislim da ce mi srce stati, i da cu konacno zaplakati....

Od tuge, jer sve do sada je nagadjanje, i razlog ne javljanja, ko zna zasto, ali da se ne javis da si stigao, tesko da cu preziveti, i oprostiti...

A toliko te volim, to osetim po sve vecoj kolicini bola koji osecam pri pomisli da ti vise nisam draga...

Tose peva: ... Cujes li, reci koje ne izgovorim...?

Oduvek i nikad tvoja, vredelo je ziveti za to : da usne tvoje poljubim, i nezno da te zagrlim, da ti priznam ljubavi da si moje sve, i gde da nadjem srcu lek, kad volecu te zauvek, kad ni jedno secanje nemam bez tebe.... :'(    :'(    :'(