suncica

Pitam se , sta ti je sada u glavi? Vise te necu zvati srce moje, jer to vise nisi. Nismo se sreli, jer nisam bila tu, a kad smo se sreli, ti si okrenuo glavu, pobegao unutra, zatim seo u auto i odjurio... Usput prosao pored mene, naravno nisi ni mahnuo.... Pa makar sam to ocekivala, zbog svega sto smo imali, a imali smo mnogo... I onda se redjaju pitanja, a sta ako nisi  ravnodusan prema meni, pa ti je zato frka, jer da bas nista ne osecas mogao bi bar da se javis, kao sto se javis bilo kom komsiji.... I poletim u oblake, visoko... Na trenutak sam kao srecna, volis me....

A ne, sestro, ovaj put neces! Ne dozvoljavam samoj sebi to, sta sad kao dodjes sa zeljom da se pomirimo, i ja kao pristanem, odmah bez pogovora, sa osmehom na usnama....

Setila sam se jednog sna, koji sam davno sanjala, pre nas, kad sam te tek upoznala.... Dosao si po mene , odveo me negde, i taman smo se zagrlili neko je naisao, prekinuo nas kad je bilo najlepse.... Eh... Tako je bilo i u stvarnosti, svi zavidni i ljubomorni ljudi su nas prekinuli kad nam je bilo najlepse, i besna sam, jako, na tebe, sto si toliko slab, i sto su ti svi oni vazniji od mene, od nas... Jer se i dalje nadam da osecas prema meni nesto. I nije mi jasno kako osecanja mogu preko noci da nestanu.... Eto , nije mi jasno....

" I da mi daju svet, da uzmem sebi, da me ucine jacom od Boga, sekundu razmisljala ne bih... uzela bih Tebe umesto toga..."