Odnosno do citanja :)))
Sutra je The Day, selimo se :)))
Draga blogerka inana sa nestrpljenjem ocekuje nastavak moje "sapunice", i evo zvanicno obavestenje: Nastavicu da pisem blog cim se smestimo, i ubedim mog batu da mi namesti net :)))
A do tada veliki pozdrav za sve, nedostajacete mi :)
Zasto je dosao danas? Zasto, ne prestajem da se pitam... Taman sam lepo isplanirala da on dodje u ponedeljak, kad mi odemo, i da mu kazu da vise nisam tu, i da mu onda bude zao sto nije iskoristio trenutak dok sam jos bila tu da me vidi, da mozda pricamo, ili... Eto da mu bude krivo!
A ovako ce meni biti krivo sto je tu, i vidi da se selimo, a nece iskoristiti ovo vece, poslednji trenutak, jednostavno ga nece iskoristiti.... Onda se pitam da li da ga ja iskoristim, da li da mu posaljem poruku. A sta ako me ispali, iskulira? Jujuju , ja nikad nisam bila ovakva, neodlucna, i nikad se nisam bojala.... I stvarno se osecam odlicno kad ga ne vidim, kad nije tu... Cim ga vidim sve padne u vodu, sva moja hrabrost i hladnoca... I po prvi put u zivotu se pitam zasto se to desava, i sta mi je.... Razumela bih sebe da imam 15 godina, ali sa skoro toliko vise....
Ko zna sta ce mi jos pasti na pamet do veceras, mozda mu i posaljem poruku, pa sta mi Bog da.... Sreca prati hrabre :)))
A meni se tresu ruke....I klecaju mi kolena... I da li se to zove ljubav? Ili sam samo preumorna?
Ili jednostavno: "Zasto se sve to desava, da l' covek ista resava? Il' smo samo tu, zbog ravnoteze medju zvezdama? "