suncica

Imam posla preko glave, a mrzi me da dignem svoju cenjenu straznjicu i da se pokrenem. Dusa spava, a ja slusam muziku. Pricam sa drugaricom pre neki dan, kaze ona slusala je muziku koju voli i to je podiglo... E, sad! I ja slusam muziku, sve pesme koje obozavam, i dizu me, da, da, jos kako, ali samo psihicki... Ja i dalje sedim...

Mastam, zelim, zudim sad vec... Dobro je, vracam se u kolosek... Ali jos ne sasvim... "Problem godine" kako ga je nazvala moja sestra jos nije resen, tj, jos mi se ni jedan muskarac nije ni priblizio od kako sam se porodila... Kaze doca trebalo bi, zbog zdravlja... Pa da, znam, ali s kim? Nije da nemam bas uopste s kim, ali sve to nije vise to... Treba mi neko novi, neko ko me ne zna, tj nije znao pre... Gledam neki snimak sa porodicnog slavlja, sniman kad sam tek saznala da sam trudna. Kakva linija... Kad se samo setim tih sivih pantalona... Sad ni do kolena ne mogu da ih navucem... Dijeta pod hitno. Fizicka aktivnost, aha... I opet se ne dizem... 

 Samo me podigla pesma, jako.... I jedini mi Italijan ide uz nju....