suncica

Imala sam veceras neodoljivu zelju da ti posaljem poruku. Odjednom sam pocela da mislim na tebe, i da te osecam, kao nekada, kao da si blizu... I zamislila sam situaciju, posaljem ti poruku, i ti me odmah nazoves, i pitas me : gde si debela, sta radis.... I ja padnem u nesvest.... Steglo mi se grlo pri samoj pomisli na tako nesto, i onda sam se uplasila svoje reakcije. Obecala sam sebi da necu da popustim, i da ti se necu vratiti tek tako, bez borbe, tvoje, da me zasluzis.... Negde sam citala ovih dana o telepatiji, i setila se kako smo ranije bili povezani, ja pomislim na tebe, i ti me nazoves, ili jednostavno osetim ( kao veceras), da moram da ti posaljem poruku.... To bude bas tada kada si i ti mislio na mene....

Onda se, eto, ponadam da si i veceras mislio na mene, i ponadam se da i ja tebi nedostajem ovoliko koliko ti meni....  

Vozamo se Zoka i ja kejom, pored Dunava, i ja opet samo o tebi pricam, s tobom sam se tu setala, s tobom provela sve te najlepse trenutke... kad si hteo sladoled, a konobar te u cudu pitao: pa zar od svake vrste po jednu kuglu,  a ja plakala od smeha narednih pola sata.... heh... ima li nesto sto me ne podseca na tebe?..... i toplo vreme, i hladno vreme, i kisa, i sunce, vetar, sve, bas sve.... Zaboraviti ne znaci izbaciti iz secanja, vec pamtiti bez bola..... a mene sve jos uvek boli....

"Niko kao ti u ovom svetu lazi nije umeo sudbine da me spasi sve te godine,a sad pred tobom stojim zivota se ne bojim