suncica

Jutros sam ustala, i cula da je upalio auto, provirila i videla da pije kafu napolju. To je radio samo kad je hteo da mi privuce paznju, upali auto i ceka da se pojavim, i tek onda krece... Ovaj put sam ja cekala da on krene pa da u tom trenutku izadjem napolje da se sretnemo. Naravno da je iskulirao, okrenuo glavu i odjurio... Znam , otisao je da radi.... Mozda mu je bilo drago sto me je ugledao, mozda ne, ko ce to znati....

Uzela sam telefon i poslala mu poruku : Komsija, jel mi to vise uopste ne pricamo?!?

I odgovorio je , odmah. Morala sam da sednem pre nego sam procitala sta je napisao, tresle su mi se ruke, i srce mi divljacki tuklo.... Napisao je samo: Otkud ti to?

Skakala sam od srece. Nisam mu nista odgovorila, i necu, objasnicu mu kad dodje. Hiljadu se pitanja odjednom pojavilo, hiljadu pretpostavki, nije mu svejedno cim je odgovorio, i to odmah, i to sto je napisao..... Kao on me voli.... Heh... Mozda....

Ali zbog te tri reci moj svet je dobio drugaciju boju. Moje oci novi sjaj.... Poletela sam... Dobila krila.... Zaboga , dokle sam to dosla da se tako osecam zbog obicne poruke.....  Ljubav je cudo, a ja se osecam kao da nikada pre njega nisam nikog volela... A mozda i nisam, mozda i necu....