suncica

Drugo rociste.

Ja u soku.

Sad mi se place.

Gospodin je naprasno odlucio da se NE SLAZE sa tuzbom. I sudija je bila u soku isto koliko i ja, jer je na prvom rocistu izjavio da je upoznat i da se slaze sa svim.  Slaze se jedino da ja vrsim roditeljsku duznost, samostalno, a nece da placa alimentaciju, bar ne koliko je navedeno, i hoce da mu odrede vidjanje deteta, a ni sam kad ima slobodu uopste ne dolazi... 

Opet nam je odlozila, opet mu je dala rok od 8 dana da joj dostavi neka dokumenta, da se uopste izjasni o tuzbi, jer jos nije to uradio pismeno, a ni usmeno :/ Opet moramo u centar za socijalni rad...

I na kraju, izlazimo iz suda, i on meni prebacuje kako je on jaaaako povredjen, i kako sam ja njega zajebala i napravila mu veeeeliki problem, i kako je laz da mi treba starateljstvo za vrtic.... A ja ga uhvatila za ruku i rekla mu:  Eno je uprava svih vrtica dve zgrade dalje, hajmo zajedno pa ces videti. Izuzetno grub, i drzak, odjednom nema vremena a hteo je da idemo na pice da porazgovaramo....

 Sreca, dosao mi je taksi, u roku od odmah, pa sam otisla kuci...

I sad ja razmisljam, da li da ga prebijem sa oklagijom, ili da iskuliram kao i uvek... E ovaj put ne mogu, necu.... Sad cu ja malo da budem bezobrazna, sad cu da mu trazim da placa i vise od onog navedenog u tuzbi, sad cu mu zaista ogranicavati vreme vidjenja deteta, tj nece ga ni videti dok sve ne bude gotovo. Sad cu ja malo da teram vodu na svoju vodenicu, i da ne idem linijom manjeg otpora... Sad cu ja malo da budem dobra sebi, covek sebi, i svom detetu. I naposletku, on je na gubitku, i bice...

Samo sam sad tuzna, placna i treba mi topli muski zagrljaj... A smejem se, moram jer me Sunasce ispitivacki gleda... Necu nikad dozvoliti da oseti bilo sta od onoga sto mene muci....