Slucajno
Dodir. Kao slucajan...
Sledeci, nameran, potpuno. Ruka na mojim bedrima. Osecam vrelinu dlana. Prste kako saraju, pisu neka cudna slova po mojim ledjima. Jeza... I neverovatna bliskost.
Ekspozija, i vidljivi ostaci iste, prste varnice oko nas.
Kaze mi moja A , smanji dozivljaj, vidi se iz aviona... Ne mogu, jace je... I tako iznenada. Obuzima me vec danima...
Opet smo blizu (zahvaljujem Bogu na uskoj kuhinji 
), ovaj put sa ciljem. Stisak oko struka, od pozadi i poljubac u vrat, vreo... Jos ga osecam... Ispustila sam tanjir iz ruke... Ali da niko ne vidi, da ne primeti... A tako je ocigledno... Nemoguce za sakriti.
I svaku priliku koristi da budemo sami, na tren, samo da se pogledi spoje, nista drugo... a zatim, vreo dlan mi miluje obraz, i nisam ni primetila, samo sam osetila usne... Socne i meke, na svojima. Ukraden trenutak od drugih... Samo nas...
I odjednom.... Duboki uzdah.. Otvorila sam oci... Sa sirokim osmehom... Obozavam snove....