Gotovo!
Kraj, konacno... Iako nije predugo trajalo... Dovoljno me je mucilo...
Stojim tako danas u sudu, u onom zagusljivom , klaustrofobicnom hodniku... Toplo je, ali mene drma neka jeza, samo se stresam... Pojavljuje se i gospodin tatica, i kad me je video nakostresenu, komentarise kako sam se mrsavo obukla, a onda vidi da imam 5 slojeva garderobe pa pokusava da se izvuce... Kaze kako mu bas prija moj parfem, tako ga smiruje.... Ma da... Prosipaj te fazone nekom drugom...
Sudija kasni, ja se tresem, minut mi kao godina... I konacno pocinje. Dogovor oko vidjanja-postignut... Dogovor oko izdzavanja postizemo na licu mesta : koliko si spreman da das? ok, ja se slazem...
Kao da je i sudiji laknulo, zavrsavamo danas... Onda sto puta jedan isti tekst, sve samo presipa iz supljeg u prazno... sustina je sledeca: od danas sam zvanicno Samohrana Majka! i imam puno starateljstvo nad Nikolom, i neizmerno sam srecna zbog toga :D