suncica

Sad, kad je sve proslo, konacno mogu da odahnem. Da dam sebi oduska.
Sad me tek stize, umor, nervoza, sve ono sto je bilo sputavano, drzano negde unutra, u podsvesti...

Antistres terapija, svako vece po jednu Milka cokoladu... Onako usput... I provod... Zurka, drustvo...

Da, treba mi. Sad mi treba neko pored mene... Da pricamo, da cutimo... Sve one skrivene zelje, mastanja, strasti... Pobede i porazi, cekaju da budu ispricani, da izadju, da se rasplinu... Da mi rasterete dusu... Da sidju sa mojih pleca... Sad je vec dosta....