suncica

A treba ostati normalan...

I ja se OPET pitam, jel covek lud ili je glup, ili je samo toliko bezobrazan, i zajebava me....

Stalno pokusavam da otkrijem u sebi, sta je to sto me je privuklo njemu uopste, i sta je to sto je uticalo na mene da pozelim sa njim da delim zivot, da imam dete, da stvaram porodicu.... Onda na momente, shvatim... Ume da bude normalan, kad hoce. Ume da bude veoma samouveren, ponekad... Ali sad shvatam da se iza njegove samouverenosti ne krije nista drugo , do slabost. A ja igrala na kartu: skorpija je, stoji iza svojih reci... Aha, ala sam se zajebala... Ali cesto pomislim, jednostavno je tako moralo, sve je bilo potrebno da se desi upravo tako kako jeste , i ja sad iz svega toga imam nesto najlepse na svetu, imam svog Andjelka, imam Sunasce.

Elem, stize meni juce sms, on se javlja, zeli da odemo u centar za socijalni rad da resimo pitanje vidjanja i alimentacije, sudija je rekla da se njima obratimo... Htedoh ja da kazem , ne mozemo mi tamo da banemo kad se nama cefne nego kad nas pozovu, no necu da mu govorim nista opet ce ispasti da lazem. Uglavnom, kaze on ima slobodan dan, umrla mu baba, pa je dobio dan, ali nece da ide na sahranu ni nista nego da iskoristi da resimo to, i da sve zavrsimo na sledecem rocistu... S jedne strane, zivot je bitniji nego smrt, i ja cu uvek tako posmatrati stvari, i stavljati zivot u prvi plan. S druge strane, osnovna kultura i red je da odes na sahranu , jer to je majka tvoje majke... Kako god... 

Dogovorili se u podne.  11.40h njega nema ni da se javi. Ja mu pustim sms gde je, a on zove i saopstava mi da se upravo probudio, i sad ce da krene, a ja vec tamo. Popizdela sam , blago receno, jer ne postuje moje vreme, nikad nije... Taman mi je to dalo prednost, usla sam u kancelariju kod socijalne radnice, objasnila situaciju, kao i njegovo ponasanje na proslom rocistu, i naravno zamolila gospodju da sacekamo njega da mu ona objasni sve... bila je raspolozena, on se pojavio, objasnila mu je sve i bez velike price odredila kad da on dolazi. I pokusala da mu objasni da on MORA da izdrzava dete, bez obzira sto mu ja ne trazim.Nije uspela, no nebitno.

Uglavnom, izlazimo odatle, i on pocinje da razgovara samnom, sad smo odjednom postali saveznici, poceo je da pljuje drzavu, institucije, sudiju, i sve redom, jedva ceka da se sve ovo zavrsi, ne moze on vise da gubi vreme i zivce na to.... Ja u soku... Pitam ga: pa zasto si onda prosli put pravio problem??? A on smuseno odgovara : pa eto znas, ja sam pitao onu zenu i ona mi rekla... bwl, ovaj, eto nije provereno... Necu sad praviti problem, hocu da se sto pre resi, dosta mi je.... 

I eto osta na tome, nece praviti problem. Hm, da li da poverujem? Sve mi se nesto cini da ne treba da mu verujem... On menja misljenje kao carape, svaki dan, i zavisi na koju je nogu ustao, tako se ponasa.... Sad cekam taj sud, pa cemo videti da li ce se ista resiti.... I prosao me nemir, skroz...

A ko je lud, zbunjen, a ko normalan... vreme ce pokazati....