suncica

DIJETA koja obecava

Generalna — Autor suncica @ 21:23

Вероватно сте приметили да је већина двогодишњака фит. Синуло нам је да је то можда због њихове исхране. Није скупа, а разноврсна је и квалитетна.

Зато смо записали тачно шта једу двогодишњаци и дошли до фантастичне нове дијете којом можете гарантовано бити у топ форми. Срећно! 

Први дан 

Доручак
Кајгана од једног јајета. Парче тоста с мармеладом.
Прстима поједите два залогаја кајгане, остатак баците на под.
Поједите један залогај тоста а мармеладу размажите по лицу и одећи. 

Ручак
Четири бојице (било које боје), шака чипса и чаша млека.
Жваћите наизменично бојице и чипс. Потегните три гутљаја млека, а остатак проспите. 

Ужина
Штапић, два новчића од 2 динара и један од 1, четири гутљаја устајалог пива. 

Вечера
Испржите тост, намажите га бутером и баците на кухињски под. 

Други дан 

Доручак
Поједите јучерашњи тост с пода. Попијте пола флашице ароме ваниле. 

Ручак
Поједите пола ружичастог кармина и једну цигарету.
После тога, прогутајте коцку леда. 

Ужина
Лижите лизалицу док не постане лепљива. Изађите из куће и баците је у прашину.
Узмите назад и цуцлајте док поновно не буде чиста. Затим је унесите у кућу и баците на тепих. 

Вечера
Каменчићи или сирови пасуљ, које сте чували у левој ноздрви. Пире од кромпира преливен леденим чајем.
Једите виљушком. 

Трећи дан 

Доручак
Две палачинке с много прелива. Једите прстима, па их обришите о косу.
Попијте пола чаше млека, па је напуните палачинкама.
После доручка покупите јучерашњу лизалицу са тепиха, полижите длачице и ставите је под јастук. 

Ручак
Три рибице, путер од кикирикија и хлеб са мармеладом. Између залогаја пљујте на под.
Разлијте чашу млека по столу и пијте га тако што ћете умакати прст у њега. 

Вечера
Чаша сладоледа, шака чипса, нешто вина и кафе. 

Последњи дан 

Доручак
Прелијте чашу пахуљица чашом млека и додајте шољу шећера. Кад пахуљице омекшају, попијте млеко, а пахуљицама нахраните пса. 

Ручак
Четврт тубе пасте за зубе, комадић сапуна и маслина.
Пронађите ону лизалицу и довршите је. 

Ужина
Маскара. 

Вечера
Чаша шпагета болоњезе преливених чоколадним млеком.

Ако сте се строго придржавали ове дијете, требало би да сте до сада изгубили 4-6 килограма и налазите се на опоравку у болници, после губитка свести трећег дана.

Дијету можете поновити још два пута у току сезоне, комбинујући састојке. 

Пријатно и срећно!

Muskarac

Generalna — Autor suncica @ 22:01

Jesam zensko, i veoma sam srecna u svojoj kozi, i ponosna na sebe, na svoj pol... Ali, muskarci su ponekad tako potrebni...

Juce, situacija. Bas kad ne treba, prvi sneg, pa bljuzgavo, i mokro, a zima...
Odvela sam Sunasce kod jedne divne zene koja voli da ga cuva, a i on voli kad je kod nje, i otisla u grad sa drugaricom. (Moze i mama sebi nekad da da malo oduska...)

Parkirala je, usle smo u kafic. Posle 2 sata kad smo izasle, auto se nije video od snega, ali nije to problem. Ona nema kljuc od vrata auta, samo privezak za daljinsko otvaranje. Stisnula ga je, ali se nije culo ono : "pip-pip". Hm....Znaci ne mozemo da udjemo u auto. Cek, cek, ima kljuc od gepeka, da vidimo da li ce ga otoriti. Uspela, jes, i tu ja stupam na scenu, provukla sam se kroz gepek i otvorila vrata da bar udjemo u auto i vidimo sta cemo dalje.

Sve je bilo u redu, sele smo, startovala je motor, upalio je, odlicno, stici cemo kuci. A usput da svrati samo negde da zameni bateriju na privesku, sigurno je to problem. Zastala je na najprometnijem Bulevaru u gradu. Zamenila je bateriju,ali nije pomoglo, daljinsko otkljucavanje i dalje ne radi. Sela je u auto, okrenula kljuc, i tisina. Umro, riknuo, skroz na skroz. Ne raguje, nista.

Sta sad. Blaga panika. Ako ga tu ostavi, stici ce joj kazna za parkiranje, crvena je zona. A gde da ga parkira, i kako kad ne daje znake zivota. Da guramo auto, nas dve zene, nema sanse....

Koga pozvati? Sta reci? Broj od autoelektricara? Otkud mi??? I dok je ona zvala svog Dragog coveka, koji svakako nije bio u mogucnosti da nam pomogne, ja pozovem svog Coveka sa imenom Srece. Pitao je samo gde smo, i rekao da stize za 5-6 minuta.
I zaista mu je toliko trebalo.
Dizi haubu, daj svetlo, jedan mali zahvat, tj. potez, tj. ne znam ni kako bih to nazvala, izvadio neki maleni , minijaturni crveni osigurac, vratio ga na mesto, i rekao : probaj sad. I Brmmmmmmmm, motor je startovao. "pip-pip" i otkljucavanje sad radi. Eto, resen problem, mozemo dalje, po Sunasce pa kuci. Svaka cast.

Zasluzio je cak i poljubac u obraz od nje, toliko je bila srecna, vec je videla scenu kako spava u autu, na sred Bulevara...

I kad smo krenule, kaze ona meni: Eto! To je muskarac, to je muskarcina, bre, u sve se razume, zna da pomogne, i sto je najvaznije ZELI da pomogne. 

Da, to je muskarac, i sa ponosom mogu da kazem, to je Moj muskarac! 


Covek sa imenom Srece

Generalna — Autor suncica @ 21:00

Volela bih da mogu. Kao nekad. Da volim, i ne mislim. Da pripadam, da se prepustim... Da osecam dusom i telom...

Volela bih da osecam leptirice.

Volela bih da sam zaljubljena, i da sve bude lako i lepo...

Mozda On nije pravi.Mozda je samo jedan stepenik, ka Onom Pravom. 

Pitam se stalno, lebdi to pitanje oko mene: Da li Covek sa imenom Srece moze da me ucini srecnom? Za sada ne mogu da dokucim sta izaziva u meni... Mozda zato sto je sve prebrzo, sto hoce sve odmah, sad. Takva sam ja bila nekad. Mene je, izgleda zivot naucio... Njega nije, ili jeste...

Nekako sam smirena, realna, racionalna, stalozena.
Prija mi.
Prija mi paznja, prija mi "topli muski zagrljaj", ili kako je moja A. to nazvala: " odrasli muski prijatelj". Prijaju mi komplimenti. Prija mi novi nadimak koji mi je nadenuo. Prija mi njegovo drustvo. Prija mi kako me gleda, i kako me postuje.  Prija mi i strast koja je medju nama, i koja je toliko jaka i ocigledna... Prija mi sto iskreno voli moje dete, moje Sunasce, i sto prihvata da mi je on uvek na prvom mestu... Prija mi sto ima razumevanja. Prija mi sto uvek mozemo da razgovaramo, a mozemo i da cutimo. Ili da radimo nesto trece... Prija mi sto otvoreno prica o svojim osecanjima, i sto mogu da mu kazem sve sto zaista mislim, i da Ja budem Ja, ono sto jesam, onakva kava jesam... sve mi to prija, zaista... A gde je tu ljubav? I da li je to ljubav? A gde je ljubomora? Gde je onaj crvic u meni dok mi spominje bivsu zenu? Gde je onaj osecaj kad mi kaze da ide sa drustvom u grad?

Nista, ravno...

Ali sam nasmejana. Vesela. Pozitivna. Preporodjena.

Ipak sam srecna.

Covek sa imenom Srece me cini srecnom. 


Ko je za Pomfrit?

Generalna — Autor suncica @ 23:37

http://dl.net.hr/webcafe/igrice/potato.swf

 

Neka sam oljusti i napravi :D :D :D

Meni je trebalo 2.23 minute :))))

Probajte :D 


Papir

Nikola — Autor suncica @ 22:07

Konacno!

U mojim rukama!

Moj! Samo moj!

Dokaz. Kruna jedne borbe koju sam nekada nazvala: "Hrabrost ili ludost".

Papir, resenje, presuda... Potpuno starateljstvo nad mldb Nikolom, pripada majci, tj. meni.

Jes, jes, jes.... 


Kuc, kuc...

Nikola — Autor suncica @ 21:02

Kuc, kuc...

Cujem... Prilazim vratima, otvaram, ispred nikog... Zatvram...

Kuc, kuc... Ponovo...

Mozda mi se ucinilo...

Kuc, kuc...

Sad vec pokusavam da ignorisem. Postaje glasnije.

Mislim se sta to moze biti. Hodam, idem iz prostorije u prostorije, iz kuce u dvoriste, pa na ulicu... Pa u drugu ulicu, pa u grad...

Kuc, kuc...

I dalje me prati....

Hm...

Onda me prene zvuk koji obavestava da je stigao SMS. I on mi se ucinio kao: Kuc, kuc... I onda sam shvatila...

To jedna Ljubav, nova, sjajna, stoji ispred srca moga, i strpljivo kuca, kuc, kuc... Ceka.

  Ceka da srce odluci da se otvori, i da je pusti...

Otvorila sam SMS, od posiljaoca sa imenom Srece... Otvorila sam i vrata srca...

Kuc, kuc se ne cuje vise... 


Strong

Nikola — Autor suncica @ 18:26

 

 

 

 


Zelje

Nikola — Autor suncica @ 17:08

Godina na izmaku. Nek ide... Nije bila laka... Ali ni jedna do sada nije bila laka...
Sledeca stize... Nemam osecaj, to je samo jos jedan novi dan. Jos 365 novih dana, novih prilika, novih sansi, koje cekaju da budu iskoriscene, upotrebljene...

Volim onu recenicu: Ako zelis da nasmejes Boga, samo reci da imas plan... Ja nemam plan, ja imam zelje, teznje... Ja znam sta zelim, i svim silama cu se potruditi da to i ostvarim... Vec ostvarujem, zivim neki svoj san... A jos snova ceka priliku da se ostvari, i to me veoma raduje.

Sa puno osmeha, Sunca i vedrine, sa pozitivnim mislima, udjimo u novu godinu i sve ce biti bas onako kako treba da bude....

Srecna Nova 2012. Godina! 


Antistres

Nikola — Autor suncica @ 22:15

Sad, kad je sve proslo, konacno mogu da odahnem. Da dam sebi oduska.
Sad me tek stize, umor, nervoza, sve ono sto je bilo sputavano, drzano negde unutra, u podsvesti...

Antistres terapija, svako vece po jednu Milka cokoladu... Onako usput... I provod... Zurka, drustvo...

Da, treba mi. Sad mi treba neko pored mene... Da pricamo, da cutimo... Sve one skrivene zelje, mastanja, strasti... Pobede i porazi, cekaju da budu ispricani, da izadju, da se rasplinu... Da mi rasterete dusu... Da sidju sa mojih pleca... Sad je vec dosta....

 


Gotovo!

Nikola — Autor suncica @ 21:10

Kraj, konacno... Iako nije predugo trajalo... Dovoljno me je mucilo...

Stojim tako danas u sudu, u onom zagusljivom , klaustrofobicnom hodniku... Toplo je, ali mene drma neka jeza, samo se stresam...  Pojavljuje se i gospodin tatica, i kad me je video nakostresenu, komentarise kako sam se mrsavo obukla, a onda vidi da imam 5 slojeva garderobe pa pokusava da se izvuce... Kaze kako mu bas prija moj parfem, tako ga smiruje.... Ma da... Prosipaj te fazone nekom drugom...

Sudija kasni, ja se tresem, minut mi kao godina... I konacno pocinje. Dogovor oko vidjanja-postignut... Dogovor oko izdzavanja postizemo na licu mesta : koliko si spreman da das? ok, ja se slazem... 

Kao da je i sudiji laknulo, zavrsavamo danas... Onda sto puta jedan isti tekst, sve samo presipa iz supljeg u prazno... sustina je sledeca: od danas sam zvanicno Samohrana Majka! i imam puno starateljstvo nad Nikolom, i neizmerno sam srecna zbog toga :D 


Mama

Nikola — Autor suncica @ 22:30

Vidis li, mama?
Vidis li nas?

Posmatras li, sa nekog paperjastog oblaka, nasu kucu, nase zivote?
Vidis li kako je Nikola porastao? Prica, brblja, i hoda, pa kad naidje na prag, zna da ce zapeti, on cucne i nastavi da puzi... Vidis li kolika mu je kosica? Znas da sam rekla da ga necu sisati, zelim da ima loknice, i nadam se da ce poceti krajevi da se kovrdzaju... I, vidis li kako lici na tebe, kad se nasmeje...? Danas je mazio tvoju sliku. A prva rec koju je izgovorio je bila: BABA...

Vidis li mene? Borim se, svaki dan sam sve jaca. I slavu sam sama spremala, kolace, i sarmu i sve... Onako, kako si ti nekad... Jel si ponosna na mene, mama? To pitanje ce uvek lebdeti u vazduhu... I nikad necu dobiti odgovor...

Vidis li bracu? Jedan je uspeo, pocinje da ostvaruje snove u dalekoj Americi. Drugi je tu, njemu nekako najvise nedostajes, najteze se miri sa cinjenicom da te nema vise...

A tata?  Pravi se da je jak. A nije. 40 godina nije malo da se za tren izbrise i zaboravi... Usamljen je. Falis. 

Ja se trudim da pravim balans, da odrzim ravnotezu. Smisljam razonode. I uglavnom uspevam, Sad cemo i jelku da kitimo, i sobe, onako kako si ti volela. Onako kako si nas naucila...

I bila si tako lepa, mlada i zdrava pre neku noc kad sam te sanjala... Zelim zauvek da te pamtim takvu. Nadam se i verujem da si sada, na tvom oblaku od svile, upravo takva, lepa, zadovoljna, nasmejana. Da te andjeli maze i paze, da ti ugadjaju... Onako kako bismo ti mi ugadjali da si ostala sa nama...

 


Slucajno

Nikola — Autor suncica @ 22:31

Dodir. Kao slucajan...

Sledeci, nameran, potpuno. Ruka na mojim bedrima. Osecam vrelinu dlana. Prste kako saraju, pisu neka cudna slova po mojim ledjima. Jeza... I neverovatna bliskost.

Ekspozija, i vidljivi ostaci iste, prste varnice oko nas.

Kaze mi moja A , smanji dozivljaj, vidi se iz aviona... Ne mogu, jace je... I tako iznenada. Obuzima me vec danima...

Opet smo blizu (zahvaljujem Bogu na uskoj kuhinji Laughing ), ovaj put sa ciljem. Stisak oko struka, od pozadi i poljubac u vrat, vreo... Jos ga osecam... Ispustila sam tanjir iz ruke... Ali da niko ne vidi, da ne primeti... A tako je ocigledno... Nemoguce za sakriti.

I svaku priliku koristi da budemo sami, na tren, samo da se pogledi spoje, nista drugo...  a zatim, vreo dlan mi miluje obraz, i nisam ni primetila, samo sam osetila usne... Socne i meke, na svojima. Ukraden trenutak od drugih... Samo nas...

I odjednom.... Duboki uzdah.. Otvorila sam oci... Sa sirokim osmehom... Obozavam snove....

 

 

 


Slabici

Nikola — Autor suncica @ 20:44

Da li je to zbog mene ili su oni sami takvi, ne znam, nisam jos odgonetnula. Ali sam, valjda, u ovom zivotu, pretplacena na takve. Bilo ih je mnogo, ranije, ima ih i sad. U pocetku kao sve ok, ali kad vide, shvate, ko sam, sta sam, na koji nacin... Povuku se. I vise mi ide na zivce ono: "Ti si suvise dobra za mene"... Jooooooj, ma daj! Prvo kontam, omalovazavaju sebe. Onda mislim, ma ne bre, nema sanse, nego samo hoce na finjaka da me se rese.... I dobro, mozda su obe teorije tacne, ipak me nervira sto su takvi, sto tako lako odustaju. 'Alo, ljudi, muskarci! Ako sam vec toliko dobra, toliko sve naj, zasto se ne potrudite onda da me budete dostojni... Da budete vredni moje paznje. Zasto jednostavno ne zelite da se prepustite. I da prihvatite, mene, bas takvu kakva jesam, ili sebe za pocetak... Eh... uzalud...

 Ali...

Nije bas sve uzalud.

Neke stvari je vredelo cekati. Deset godina!
I jedini je pokazao i dokazao da me zaista voli, i da je vredan moje paznje.... I kad sam ga pitala zasto mu je za sve ovo trebalo 10 godina, odgovorio je na pravi nacin, dugim socnim poljupcem... I da, da se desilo tada mozda ne bi bilo ovako, i mi smo bili tad drugaciji... I mozda smo morali da prozivimo sve sto do sada jesmo, da bismo se u pravom trenutku prepoznali. I dokazao mi je da nije bas toliko i bas u svemu stidljiv.  Pokazao mi je novu boju ljubavi, samo dok me drzi za ruku.

A kad je odlazio ostavio je suze u mom oku,  kisu na mom licu, da u kombinaciji sa mojim Suncem dobijem dugu, koja mi ulepsava dane, i koja ce njemu biti putokaz za povratak kuci... Za povratak meni.

Ipak nisu svi slabici...  I ko ceka taj doceka... :) 


Smrt

Zivot — Autor suncica @ 13:20

Kako se suociti?

Kako svariti cinjenicu da je neko zauvek otisao? Da ga nikad neces videti, cuti, zagrliti?

Kad ode neko stariji, boli, fali, ali nekako je podrazumevano da ljudi odredjene dobi umiru.

Kad ode neko srednjih godina, kao moja mama sa 55, bude tesko, zao, fali, i boli, ali nekako i to prezivimo, jer i sami smo mi, njena deca, odrasli ljudi.

A kad umre neko, zena, sa svojih 36 godina, posle duge i teske bolesti, ne mogu a da se ne zapitam koliki bol osete njena deca. Mala su to deca, ali ne toliko mala da ne shvataju nista, a ni toliko velika da umeju sama...  Koliki oziljak to ostavi na njihovom srcu, u njihovim zivotima. Kako nastaviti, kako se suociti? Onda pomislim, njen zivot je imao svrhu, donela je na svet dva zivota, osetila je svu radost majcinstva, imala je privilegiju da podari zivot. I tu se rasplacem, ne mogu vise ni da razmisljam...

I sve na svetu cu dati, samo da budem zdrava, i normalna, jer je to jedini nacin da budem podrska Sunascetu, da mu budem oslonac, i da mu pruzim srecno detinjstvo i srecan zivot. Cuvajuci sebe, cuvam i njega i stitim ga od boli.... A sve ostalo je nebitno i marginalno. I obecavam sebi da se necu nervirati zbog gluposti... 


Lud ili zbunjen

Nikola — Autor suncica @ 23:29

A treba ostati normalan...

I ja se OPET pitam, jel covek lud ili je glup, ili je samo toliko bezobrazan, i zajebava me....

Stalno pokusavam da otkrijem u sebi, sta je to sto me je privuklo njemu uopste, i sta je to sto je uticalo na mene da pozelim sa njim da delim zivot, da imam dete, da stvaram porodicu.... Onda na momente, shvatim... Ume da bude normalan, kad hoce. Ume da bude veoma samouveren, ponekad... Ali sad shvatam da se iza njegove samouverenosti ne krije nista drugo , do slabost. A ja igrala na kartu: skorpija je, stoji iza svojih reci... Aha, ala sam se zajebala... Ali cesto pomislim, jednostavno je tako moralo, sve je bilo potrebno da se desi upravo tako kako jeste , i ja sad iz svega toga imam nesto najlepse na svetu, imam svog Andjelka, imam Sunasce.

Elem, stize meni juce sms, on se javlja, zeli da odemo u centar za socijalni rad da resimo pitanje vidjanja i alimentacije, sudija je rekla da se njima obratimo... Htedoh ja da kazem , ne mozemo mi tamo da banemo kad se nama cefne nego kad nas pozovu, no necu da mu govorim nista opet ce ispasti da lazem. Uglavnom, kaze on ima slobodan dan, umrla mu baba, pa je dobio dan, ali nece da ide na sahranu ni nista nego da iskoristi da resimo to, i da sve zavrsimo na sledecem rocistu... S jedne strane, zivot je bitniji nego smrt, i ja cu uvek tako posmatrati stvari, i stavljati zivot u prvi plan. S druge strane, osnovna kultura i red je da odes na sahranu , jer to je majka tvoje majke... Kako god... 

Dogovorili se u podne.  11.40h njega nema ni da se javi. Ja mu pustim sms gde je, a on zove i saopstava mi da se upravo probudio, i sad ce da krene, a ja vec tamo. Popizdela sam , blago receno, jer ne postuje moje vreme, nikad nije... Taman mi je to dalo prednost, usla sam u kancelariju kod socijalne radnice, objasnila situaciju, kao i njegovo ponasanje na proslom rocistu, i naravno zamolila gospodju da sacekamo njega da mu ona objasni sve... bila je raspolozena, on se pojavio, objasnila mu je sve i bez velike price odredila kad da on dolazi. I pokusala da mu objasni da on MORA da izdrzava dete, bez obzira sto mu ja ne trazim.Nije uspela, no nebitno.

Uglavnom, izlazimo odatle, i on pocinje da razgovara samnom, sad smo odjednom postali saveznici, poceo je da pljuje drzavu, institucije, sudiju, i sve redom, jedva ceka da se sve ovo zavrsi, ne moze on vise da gubi vreme i zivce na to.... Ja u soku... Pitam ga: pa zasto si onda prosli put pravio problem??? A on smuseno odgovara : pa eto znas, ja sam pitao onu zenu i ona mi rekla... bwl, ovaj, eto nije provereno... Necu sad praviti problem, hocu da se sto pre resi, dosta mi je.... 

I eto osta na tome, nece praviti problem. Hm, da li da poverujem? Sve mi se nesto cini da ne treba da mu verujem... On menja misljenje kao carape, svaki dan, i zavisi na koju je nogu ustao, tako se ponasa.... Sad cekam taj sud, pa cemo videti da li ce se ista resiti.... I prosao me nemir, skroz...

A ko je lud, zbunjen, a ko normalan... vreme ce pokazati.... 


Powered by blog.rs