suncica

Biti ili tuci, pitanje je sad!

Nikola — Autor suncica @ 14:00

Drugo rociste.

Ja u soku.

Sad mi se place.

Gospodin je naprasno odlucio da se NE SLAZE sa tuzbom. I sudija je bila u soku isto koliko i ja, jer je na prvom rocistu izjavio da je upoznat i da se slaze sa svim.  Slaze se jedino da ja vrsim roditeljsku duznost, samostalno, a nece da placa alimentaciju, bar ne koliko je navedeno, i hoce da mu odrede vidjanje deteta, a ni sam kad ima slobodu uopste ne dolazi... 

Opet nam je odlozila, opet mu je dala rok od 8 dana da joj dostavi neka dokumenta, da se uopste izjasni o tuzbi, jer jos nije to uradio pismeno, a ni usmeno :/ Opet moramo u centar za socijalni rad...

I na kraju, izlazimo iz suda, i on meni prebacuje kako je on jaaaako povredjen, i kako sam ja njega zajebala i napravila mu veeeeliki problem, i kako je laz da mi treba starateljstvo za vrtic.... A ja ga uhvatila za ruku i rekla mu:  Eno je uprava svih vrtica dve zgrade dalje, hajmo zajedno pa ces videti. Izuzetno grub, i drzak, odjednom nema vremena a hteo je da idemo na pice da porazgovaramo....

 Sreca, dosao mi je taksi, u roku od odmah, pa sam otisla kuci...

I sad ja razmisljam, da li da ga prebijem sa oklagijom, ili da iskuliram kao i uvek... E ovaj put ne mogu, necu.... Sad cu ja malo da budem bezobrazna, sad cu da mu trazim da placa i vise od onog navedenog u tuzbi, sad cu mu zaista ogranicavati vreme vidjenja deteta, tj nece ga ni videti dok sve ne bude gotovo. Sad cu ja malo da teram vodu na svoju vodenicu, i da ne idem linijom manjeg otpora... Sad cu ja malo da budem dobra sebi, covek sebi, i svom detetu. I naposletku, on je na gubitku, i bice...

Samo sam sad tuzna, placna i treba mi topli muski zagrljaj... A smejem se, moram jer me Sunasce ispitivacki gleda... Necu nikad dozvoliti da oseti bilo sta od onoga sto mene muci.... 


Biti Covek

Nikola — Autor suncica @ 20:01

Jedno lepo popodne, kuma i ja sa bebama, u trznom centru, milina za sve, nas dve da se malo razonodimo, a i decici interesantno, sve sareno, puno akcije, desavanja...

I tako pricamo, i spomenu ona svog brata od tetke, koji je pre dve godine kao nesto bio zaljubljen u mene, ali dosta mladji, tako da je ostalo na simpatisanju sa njegove strane. I on ima dete, malo mladje od Sunasceta, nekoliko meseci... Od pocetka te veze nisu bas funkcionisali, no kad se malecka rodila islo im je, ili je izgledalo. On je ziveo kod nje i njene majke, zato sto ona nije zelela da dodje kod njega. On nije radio, trazio je posao, pa je njena majka trazila od njegove da placa mesecno neki iznos za to sto on tu jede, spava i ostalo... Na kraju su ga oterale kuci, a onda je ona dosla za njim, i bila kod njega neko vreme, mozda koji mesec, pa se vratila kod svojih, sa sve bebom, podrazumeva se. On je, u medjuvremenu, nasao posao, solidno zaradjuje. I pre neki dan je bio kod kume moje, i zali se kako nema para, kaze dao je skoro celu platu majci svog deteta, kaze trazila je i on otisao i dao joj, na ruke tup 20.000 dinara, a ona se nije udostojila ni u stan da ga pusti da udje nego je samo istrcala na ulicu, uzela pare i zbrisala, ni dete nije iznela da vidi... A on prica: "pa eto, Sanja nije neka lepotica, ali je dobra, ona je bas covek, i zato sam sa njom bio, i to..." 

I tu ja prekidam pricu: " cek, cek, vrati se na ono- ona je dobar covek??? " Isterala ga je iz stana, nije mu ni dete iznela da vidi, a on joj doneo 20.000 dinara bez da pita za cega, i ona je covek? Hm... Cudna li su danasnja merila...

Momentalno uporedjujem svoju situaciju. Dozvoljavam gospodinu tatici da dodje kad hoce, ne ogranicavam mu vreme, nikad mu nisam trazila ni dinar, niti je on pomislio ili pozeleo da da nesto za svoje dete, uvek sam maksimalno fer i korektna, i opet nisam covek nego sam najgora na svetu, i zloca koja je njega zajebala, upropastila, i ne znam sta vec....

Tu nesto ne stima.... Ko je sad u pravu...? Hm... Bas sam se bacila u dilemu. A i ovako sam pod blagim stresom, koliko god zelela to da uklonim ili sakrijem, ne mogu... U petak je sud, nadam se poslednji put. Saslusanje. I koliko god da znam, i da sam svesna da sam ja u pravu, i da je sve, ali bas sve na mojoj strani, opet ne mogu da ne razmisljam o tome, ne mogu da spavam kao da se nista ne desava... 

A gospodin tatica je jako uvredjen i revoltiran jer je u tuzbi navedeno da se on ne interesuje za dete, sto je potpuna istina, poslednji put je bio za Sunascetov rodjendan, i javio se jednom jer mu je trebala neka informacija vezano za sud... 

 


Samohrana Majka, zamalo

Nikola — Autor suncica @ 16:50

Jos nisam, zvanicno. Uh, i oni i zakon. Bas su ga zakukumuljili, prave i sebi i gradjanima problem bez potrebe.

Prvo: nadlezan je sud. Ok, podnela sam tuzbu, za divno cudo, brzo su zakazali rociste. Ali cvrc. Kaze sudija, da, mi smo nadlezni, ali bez Centra za socijalni rad ne mozemo nista, oni moraju da utvrde cinjenicno stanje i daju svoj predlog o regulisanju vidjanja, poterajte ih da to bude sto pre, i novo rociste za 3 nedelje.

Drugo: Centar za socijalni rad, i oni su bili azurni, zakazali su tako da se uklopimo u te 3 nedelje do sledeceg rocista. Ja naravno dobila poziv, a baksuz nije, kao sto nije dobio ni za sud, ali sam ga obaveztila jer je bio da vidi Nikolu za rodjendan.

Odlazim jutros tamo. Izlazi zena i pita gde je gospodin. Nemam pojma... Nije htela da ista zapocne dok ga nisam nazvala da vidim da li ce doci, i naravno, nece... Ok, poceli smo bez njega... Bila sam u soku koliko mi je pitanja postavila i na koji nacin, veoma osudjujuc, sto sam odlucila da rodim dete kad je on odustao,  i sto ga nisam prihvatila kad je hteo da se pomirimo, i sto dete ima moje prezime, i sto mi je majka umrla i sto me otac izdrzava.... U jednom momentu mi je doslo da je pitam Izvini, a jel sam ja ovde osudjena za to sto sam rodila dete, ili sam ovde da vi utvrdite da ja i gospodin otac ne zivimo zajedno. Uspela sam da iskuliram ( to mi onaj Mars u Jarcu ). Na kraju, napravila je zapisnik, obecala da ce pozuriti da do petka stigne u sud, da bismo zavrsili sa tim konacno, i pitala a zasto me je sudija uopste poslala kod njih kad je gospodin izjavio javno da je saglasan sa tuzbom i svim ostalim... JOOOOOOOOJ....

Na sve to javlja se gospodin nesto kasnije da me pita kako je bilo tamo, i sta su hteli, i saopstava mi da NIJE dostavio sudu ono sto su mu nalozili, i dali mu rok 8 dana... Sad je vec proslo 18 :/  Kao , dace on to sudiji kad odemo u petak... 

Ostaje mi da se nadam da cemo , u taj famozni petak, resiti status, tj. da cu zvanicno postati samohrana majka, i da cu konacno moci da prijavim Sunasce u vrtic, i da cu poceti da radim... A o onih 25 posto od plate sto gospodin treba da placa, necu ni da razmisljam, i o vidjanju, ostalo je kao i do sada po dogovoru, tj jednom mesecno... Kakogod...


Nedostaje

Tornado — Autor suncica @ 23:19

Covek se brzo navikne na lepo, na dobro... Paznja postane nesto podrazumevano... Ono dobro jutro, ujutru, ili laku noc pre spavanja... Nezne reci... Ona fina emocija, izatkana od tihih otkucaja srca....

I onda odjednom, silom prilika, nema vise... Nestane... Ode od mene... Ostavi moje tik, samo, i ode... Daleko...

Emocija i dalje postoji, ali cini mi se, zjapi... Kao pokidani kanap, landara na vetru...

I nedostaje.... Mnogo... Jako...  

 

 

 


Zimske bubice

Nikola — Autor suncica @ 22:01

Plaza, more, Sunce... Kapljice vode kako se slivaju niz kozu...

Tirkizno more i beli pesak....

Tako je izgledao moj bata danas kad se javio sa Bahama....

A mi u dzemperima ovde, kao sirocici se nabili ispred kompa, napolju minus... I ceznjvo ga gledamo preplanulog... I jos se zali: "uf, 'bem ti, usao mi pesak u lap top..."  Jaooooooo :D

Proletelo je kao tren, 3 meseca, puna... Jos toliko, i eto ga kuci... I kao, sve je isto, a toliko toga je drugacije, mi sami smo drugaciji... Nikola porastao, hoda, prica... Mi odrasli, neko sa manje neko sa vise zivaca... Sa drugacijim stavovima, htenjima... Sve se to menja iz dana u dan... 

Eto , cak sam i na groblju bila... Prvi put. I nisam sigurna da li cu ponovo ici, nemam zelju niti potrebu. Kad me uhvati nostalgija, tuga, odem u crkvu zapalim svecu... A groblje je tako neko usamljeno i pusto mesto, i ne zelim da verujem da su nasi dragi sada tamo. Draze mi je da verujem da su na nekom lepom mestu, i da zive u nama i kroz nas...

A uvek me u zimu uhvate neke bubice, ne volim hladnocu, zelim da sto pre dodje prolece, leto... Sad bih samo sedela sklupcana ispred vatre, sama sa svojim mislima, uz solju caja od narandze sa cimetom, zagledana u plamen...


Flamingosi

Generalna — Autor suncica @ 19:28

Velicanstveni su :)

U boji vatre... 

Strasti... 

U boji zalazeceg Sunca...

(fotografije napravio moj bata na Bahamima ) :)))))))))) 


Suncica

Generalna — Autor suncica @ 22:47

"Onoliko koliko ja sam ja bela ti nikad neces biti crn"

Moja svetlost je konstantna.... Moj nick je sa razlogom taj...

Otkrila sam to u sebi kad sam gledala u oci samom djavolu, kad sam opstila sa esencijalnim zlom, a plameni jezici lizali moju belu kozu.... Zastala sam, zazmurila i iz srca je, kao snop svetlosti izasla Ljubav... Prema zivotu, prema ljudima, prema Suncu i Mesecu... Cista, prava i iskrena Ljubav...

Plameni jezici utihnuse, zlo se rasplinulo, a djavo, koji me je gledao u oci, se poklonio predamnom... 

Tad sam shvatila.... Jaka sam, jaca, mnogo jaca nego sto ce Tama ikada biti... Ne plasim je se...  Volim... Iskreno, do srzi... I ni svi porazi ovog sveta me nece skrenuti sa puta... Necu prestati da se borim, za sebe, za nas... Necu prestati da slusam srce, ono me nikad nije prevarilo... 

I, sto puta sam rekla, kad volimo boli, a kad boli tad znamo da smo zivi, i vredi osetiti bol, jer mu prethodi savrsen trenutak srece...

Noc je najtamnija, jedan trenutak pred svitanje... 


Srecan Prvi rodjendan :D

Nikola — Autor suncica @ 13:54

Moja dusa je odlucila da ugleda svet pre tacno godinu dana :DDD

Da nas slavimo....

Posluzenje ce uskoro, i zurka...

 

Ljubavi moja, Nikola, duso, ljubi te mama i zeli ti mnogo srece i radosti...  <3 <3 <3 


Ko tebe kamenom, ti njega.... Hm...

Nikola — Autor suncica @ 23:50

Nisu uspeli, vec neko vreme, da me izvuku iz takta... Ustvari nismo imali nikakvih dodirnih tacaka...

Trudila sam se cak, poslednjih dva meseca, iliti svega 3 puta, da zbrisem od kuce kad Nikoli dodje tata da ga vidi...  Tako da ni sa njim nisam kontaktirala uopste, osim "zdravo" kad ga pustam da udje, a ja izlazim...

Danas, odlucim, red je, da nazovem gospodju tetkicu, i gospodju babu, da ih obavestim da je u sredu detetov rodjendan, da pravim tortu, i da su dobrodosli.... Inace, vec neko vreme sumnjam, krelac im prica price, sasvim suprotne stvarnom stanju... Nisam bila sigurna da li zbog toga ne zele da pitaju za dete i da dodju da ga vide... I tako, okrenem ja telefon...

Prvi poziv, tetkica, u blazenom stanju, i sad se ceo svet vrti oko toga, nista drugo ne postoji... Predstavim se, muk... nekoliko sekundi, dok nije ukapirala ko je zove... Pitam je: kako si? Iz ciste pristojnosti, a ona mi citav monolog izodgovara o svojoj trudnoci... Fino i kulturno saslusam, i zatim saopstim da je Nikoli u sredu rodjendan, pravim tortu i da ih pozivam da dodju, ako zele i ako su u mogucnosti... Nesto smrljavo mi je odgovorila, kao hoce, ne znam sta kad kako.... i dobro, zdravooooo, gleda seriju prekinula sam je..... 

Drugi poziv, gospodja baba. Ista prica, predstavim se, i ..... blw, hm... aaaa, ovaj, ahaaaaa, ti si, blw... cak ni dobar dan.... muk... Ja ga prekidam, pricam: u sredu je Nikoli rodjendan, zovem vas da vam kazem da ste dobrodosli, pravim tortu. Ahaaaa, pa docicemo, da, mi smo mislili za vikend. Ja ponavljam, u sredu pravim tortu, za tada vas zovem... A mi smo hteli za vikend, znas ne mozemo zbog posla, daleko je Novi Sad....  (moja misao: ihhhhh, citavih 25 km). Ponavljam, ne odgovara mi za vikend, zauzeta sam, ne mogu, mozda i necu biti tu, ako mozete dodjite u sredu... Pa, necemo moci, onda cemo se cuti pa cemo mi doci neki drugi put, eto nikako ne mozemo da uklopimo zbog posla, i tako to, znas, eto nema ljutnje...  Rekla sam, nema ljutnje, ja sam vas pozvala, a vi kako god....Pa eto, zdravo onda.... Zdravo... Tup.

I ja u soku.... Opet...  Ni jedna nije pitala sta radi dete, a kamoli kako je... Pa baba ga je videla kad je imao 3 meseca.... Zar je moguce da je stvarno ne zanima... Obuzme me neka tuga kad pomislim na to... I ne moze da se organizuje , a ima prevoz svakih sat vremena, do grada i nazad,  da dodje, pa to je sin njenog sina, i prvi mu je rodjendan.... Ne... Ne zanima je....Rodice njoj njena cerka unuce.... Neka im je srecno....
Samo me boli sto moje dete odbacuju, a nije to zasluzio... Ne daju mu sansu.... Ta me nepravda boli....

Ali me raduje jedna stvar. Uvek sam verovala u simboliku brojeva.

11.11.2011. u 11h zakazano rociste na sudu. Dobijam starateljstvo nad Sunascetom... 

  


Posluzite se :))

Generalna — Autor suncica @ 15:45

Danas samo torta, pravu veliku zurku pravimo kad bude Sunascetov rodjendan...

A moj samo eto obelezavamo :) 

 


Čudo

Nikola — Autor suncica @ 22:55

Moje malo, čudo nad čudima... Sa velikim smeđim okama, i prstićima lepljivim od čokolade, priđe mi, uhvati me za obraze i privuče sebi, zatim slatke umazane usnice priljubi na moj obraz... Neprocenjivo...

A koliko juče, ili pre godinu dana, tačno na ovaj datum, sedela sam na rođendanu kod prijatelja, i jedva čekala da izadje. Sa ogromnim stomakom, debela, teška... Ali nadasve srećna...

Još malo, sad već brojim dane. Prođe godina... Do sada mi godina nije predstavljala ništa posebno, jedna manje ili više... Ali sada shvatam vrednost svakog trenutka, svakog dana, nedelje, meseca.... 

Gledam neke fotografije, kad se rodio, pa kad je imao par meseci, prisećam se, čini mi se ponekad kao čitav vek iza nas, a bilo je tek skoro... Sećam se prvih kupanja, i deranja na sav glas, pa tek oblačenja.... Sad se suočavamo sa bežanjem, i urnebesnim smehom kad ga vijam po krevetu da mu obučem pižamicu... 

I kako se rodjendan bliži,  sve više imam osećaj da će mi suze ići taj dan... Setiću se porođaja, emocija... Svega... Već sad se prisećam... Ali to će biti suze radosnice... 


Istinita bajka

Tornado — Autor suncica @ 23:51

Bio jednom jedan Vuk, i bio je daleko. Nazivali su ga raznim imenima: Tornado, Beli... Nekontrolisani...

I bilo jednom jedno devojče... Naizgled krhko, i nežno, a ustvari jako kao stena...

Lutali su tako, svako u svom svetu, svako na svom putu... I odjednom, vetar neki doneo je njene mirise  njemu pod nos...

Ona je osećala da je on tamo negde, i da je čeka, jos dok se nisu sreli, osećali su se... Kao što se oseća ona druga polovina srca... I poslala mu je poljubac...

Vrebao je, čekao je , išao prema njoj... A ona je čekala samo maleni mig, znak da je poljubac stigao gde treba...

Na prvi nagoveštaj, bila je spremna, stajala je mirno i dozvolila je da se povetarac pretvori u Tornado, u njega...

Kako se vetar pojačavao, bivala je sve spremnija za ono što sledi, za pravu oluju. Oklevao je, mislio da će je povrditi ako dune jače, ako da sve... 

Zapanjila ga je njena snaga, njena spremnost da se bori, kao prava vučica... Malo po malo, dan po dan, on je duvao sve jače, a ona sve više otvarala svoja nejaka pleća i svoju nežnu dušu...

Davala mu se, puštala ga da udje u svaku poru, u svaku ćeliju, i uživala u svakom udaru snažnog Tornada... 

Što je on duvao jače, to je ona bila snažnija i spremnija. Gledala ga je pravo u oci...

Svojom belinom, osvetlila mu je put, donela svetlost u njegovu mračnu šumu, i dala mu smernice kako da dodje do nje.

Obojila je njegovo srce duginim bojama, približila mu se sasvim, dozvolila da joj se uvuče pod kožu...

Sad čeka, čeka da oseti njegov dah na svom vratu, snažne zube na svojoj mekoj, beloj koži... Čeka njegove plave oči, kao nebo, da ih upije u sebe...

I bela koža čeka njega, Tornada, koji će doći preko Dunava, i uzeti je.

Ona stoji i čeka, on dolazi, neminovno.


Rodjendan

Zivot — Autor suncica @ 01:06

Prvi njen, a bez nje...

Na danasnji dan je odlucila da oplemeni svet...

Zamisljam kako bi bilo da je tu, sta bismo joj kupili na poklon, cvece obavezno, gerbere, obozavala ih je... I tortu, neku lepu. I bili bismo tako srecni i veseli.... Njen divan dan bi bio uvertira za nase, koji ce uskoro...

Ali, ona je odlucila da ode... Dobice cvece, mozda budu i gerberi... Dobice svecice, one male ukrasne, uvek ih je volela, gorece za njenu dusu... Dobice neizmernu ljubav nas koji smo ostali da je se secamo, i cuvamo uspomenu... Da onima, koji nisu stigli da je upoznaju i da uzivaju sa njom, prenesemo bar delic nje...

Mama, srecan ti rodjendan, pocivaj u miru. 


Mirisi ljubavi

Tornado — Autor suncica @ 22:00

Miris kiše... 

Miris jeseni... 

Miris vatre u kaminu...

Miris jabuka sa cimetom... 

Miris dunja na ormanu... 

Miris lavande na dzemperu izvađenom iz ormana... 

Miris slavske sveće... ponekad i duvanskog dima...

Miris bebe... Mog Anđela...

Miris vetra u kosi... Miris Mog Tornada... 

Miris snega... Pahuljice na nosu...I mokrih rukavica od grudvanja...

Miris Jelke u uglu sobe, okićene, šljašteće... 

Miris sarme i pečenja u novogodišnjoj noći... 

Miris Njegovog ramena dok plešemo....

Miris prve jutarnje kafe... I doručka...

Miris sveže kuvanog mleka...

Miris Njegovog dlana dok me miluje...

I miris malene glavice, dok mi se umiljava...

Miris ljubavi.... 

 

 

 

 


Srećan Prvi rođendan malom vučiću Ognjenu :)

Nikola — Autor suncica @ 00:13

Na današnji dan rodio se, obradovao svoje roditelje, samo trenutak stariji od mog Sunašceta, koje danas puni 11 meseci.

Sigurna sam da je podjednako željena beba, i da je usrecio naseg dragog blogera Stepskog Vuka, i njegovu voljenu dragu :)

Drugaru Ognjenu želimo srećan Prvi rođendan, i da ih još mnogo, mnogo proslavi u zdravlju i veselju sa svojim dragim roditeljima :)

p.s. Srećnih 11 navršenih meseci želim svom malom čoveku Nikoli :)

Nek su nam živa, zdrava i srećna dečica :))))) 


Powered by blog.rs