suncica

Dan Peti

Godisnji — Autor suncica @ 13:03

Danas,iz licnih razloga.... samo link ka knjizi....

Procitajte je....

 http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Don_Miguel_Ruiz_4_SPORAZUMA.pdf


Dan Cetvrti

Godisnji — Autor suncica @ 16:14

Mislila sam da ce mi biti frka, mnogo vise nego sto zaista jeste. Jos sest dana, ili sedam....

Prezivljavam nekako, navikavam se na tvoje fizicko odsustvo, potiskujem ceznju... Nisi se javio, ja cekam, mozda ces se setiti, mozda i ne.... Ne mogu tu nista da promenim, osim da ti saljem ogromne kolicine ljubavi.

Vise se i ne pitam gde si sad, s kim si, sta radis.... Bojala sam se da cu prestati da te volim, ali sam shvatila da se moja ljubav samo povecala, i to mnogo.... Volim te cisto, i iskreno, i ako ti zelis da se ne javis prihvatam... To je tvoja zelja, volja, odluka... ko ce ga znati.

A ja sam i dalje ovde, gde sam bila kada si otisao, jos osecam na usnama onaj poljubac, kad smo se oprastali, jos osecam tvoj dodir na struku...

I bicu tu i kad se vratis, bicu tu zauvek, srce moje.... 


Dan Treci

Generalna — Autor suncica @ 23:36

Evo vec prolazi.... 

Juce si zvao :), kazes slao si poruke, meni nijedna nije stigla.... Eto ni danas nista... Bitno mi je da sam se ja tebi javila, poslala ti poruku, pa ti razmisljaj...

A bio divan dan juce, divno vencanje dragih prijatelja, i ponovo sam  , posle nekog vremena, osetila  da pripadam tu... Svi ti dragi ljudi, osobe koje me znaju, i vole moje drustvo....

Polako se vracam u normalu, ponovo pocinjem da budem svoja... Ali to ne znaci da sam manje tvoja... Tvoja sam svom svojom dusom i srcem, i, i dalje cekam.... Da se javis.... Nadam se da ces reci da zelis da dodjem tu... Nadam se da zaista mislis na mene, isto ovoliko koliko i ja na tebe....

Ljubim te srce moje... 


Dan Drugi

Godisnji — Autor suncica @ 15:09

Jos uvek se nisi javio... uopste... Gledala sam prepodne film Sex i Grad... Plakala sam, kao kisa. Neka se devojka iz komsiluka udaje danas, bila je svadba tu, par kuca dalje. Mislila sam da ce mi srce iskociti iz grudi i pobeci negde daleko.... Mozda tamo gde si ti...

Sad sam spremna, cekam vreme pa da krenem. Ljube i Sanja se vencavaju danas, i ti si trebao biti samnom na tom vencanju, isto kao sto sam ja trebala biti s tobom tu. Place mi se, nedostajes mi toliko jako, da ne znam kako to da opisem uopste.

Lomim se da li da ti posaljem poruku, kaze mi moja draga drugarica da sacekam jos malo, kao shvatices pa ces se zapitati gde sam, sta radim, pa ces se javiti....A ja je pitam : A sta ako se kasno seti....

Procice vec i ovaj dan, a sutra cu videti sta ce se desiti, i kako da prezivim dok se ne vratis

Volim te puno, srce moje.... 


Dan Prvi

Godisnji — Autor suncica @ 11:05

Nocas si otputovao...

Nisam uspela da provalim da li je onaj sjaj u oku bilo zrnce tuge sto me ostavljas ovde, ili samo znak da si se probudio par minuta pre toga..... Jer i ja sam se tada probudila, pa nisam imala realnu sliku...

I nisam morala nista da ti kazem, sam si rekao: cucemo se...., jedino sam te zamolila da mi posaljes poruku kad stignes, i uradio si tako...

Kad sam ustala bila sam srecna, nasmejana, raspevana.... Sad me stize umor, pa mi se malo spava, malo place...

Zelim da prespavam ovih desetak dana... Znas, srce moje, bojim se.... Ne znam ni sama cega, ali osecam neku dozu straha, valjda od same sebe.... I, ne znam, valjda je to ljubav, sa svojim pratiocima : bolom , ceznjom, i svim ne bas lepim osecanjima....

Pa da, mili moj, ja tebe zaista volim toliko puno....

I jedva cekam da se vratis.... 


zbunjena danas

Sreca — Autor suncica @ 19:15

Ne znam sta da mislim, pokusavam da shvatim nesto, ali to je tako tesko, skoro nemoguce, pa i meni, kad ti cutis. Makar da si tu, pa da pokusam da provalim sta mislis, gledajuci u tvoje oci...

Ali daleko si, i 38 sekundi smrljavog telefonskog razgovora mi ne govori dovoljno.... Samo mi ubaci neku cudnu slutnju... Sta se to desilo , srce moje, da postanes hladan i dalek ?

Jesam li ja negde pogresila? Ili si shvatio nesto, sto ne zelis da podelis samnom....

Ili je sve ovo samo plod moje uobrazilje, jer mi toliko jako nedostajes...

Samo zato sto te neko ne voli onako kako zelis, ne znaci da nisi voljen celim njegovim bicem...

 

 


idealan...

Sreca — Autor suncica @ 13:43

Idealan covek je onaj koji mi kaze lepotice, umesto sexy.

Koji me zove, kada sam zavrsila razgovor sa njim.

Onaj koji ostaje budan samo da video kako spavam.

Onaj koji me ljubi u celo,  Koji zeli da mi pokaze svet kada sam nedoterana .

Koji me uzme za ruku pred svojim prijateljima.

Onaj koji me stalno podseca koliko sam mu vazna, i koliko je srecan sto me ima.

Onaj koji kada razgovara sa svojim prijateljima kaze : "to je Ona"....

Ti si moj idealan.... Srce moje.... 


Ljubavi moja

Sreca — Autor suncica @ 10:33

Danas nisi tu... I neces biti narednih 5 dana...  I onda kad dodjes, opet ces otici.... Mozda cu ti ukrasti taj jedan dan...

A znas li koji je danas dan? Mozda i znas, ali ces to vesto sakriti.... Imam osecaj da je prosla citava vecnost od tada... Najsrecnija vecnost moga zivota... I onaj zagrljaj iz kog ne mogu da se izvucem, i tvoja ruka preko mog nosa, kad ne mogu da disem... 

Sve mi to sada tako nedostaje, a nisi tu, citavih sat vremena. Predamnom je jedan tezak put. Prvih pet dana cu izdrzati, znam da si tu, mozda ces i svratiti... Ali me onih drugih 10 dana, tako plase... Zelela bih da ih prespavam, i da se probudim tak kad se vratis....

Volim te srce moje.... 


volim te

Generalna — Autor suncica @ 12:17

Djuro, sinoc sam se opet zaljubila u tebe :)))

Uradio si samo par stvari, nekoliko malenih sitnica, i trgao me iz ludila u koje sam zapala... Pa da, ti mene volis, iako mi to nikada neces reci.... Samnom si, ne sa drugima... Meni se poveravas, i mene ljubis, tako jako, kako samo ti umes...

Bitno je da si tu, tu gde si uvek i bio, skriven... u mom Srcu...

Ma volim te Djuro, do neba!!!

 


od kad te sretoh...

Sreca — Autor suncica @ 11:50

Sve je bilo u redu. Bila sam srecna i zadovoljna, vesela i nasmejana... opustena...

A onda , jednog dana, stigla mi je poruka... Sad razmisljam, sta bi bilo da nije bilo tako. Gde bih bila ja?  A gde bi bio on?

Srce je samo pocelo malo drugacije da kuca. Malo vise u ritmu sa njegovim. Tih dana sam umirala, i ne sluteci da ce to izaci na ovo, sto jeste. Od prvog trenutka, te poruke, moje ruke na njegovom ramenu... golom... Osetili smo se, toliko snazno, prepoznali se, i poceo je da mi nedostaje, kao da mi fali ruka ili noga...

Nas prvi razgovor, posle toga, lupez... I onda me je pozvao na kafu. Krenula sam sa njim kao da se oduvek poznajemo, i tiho sam drhtala dok me je uvodio u "tajne" pecanja (sportskog ribolova), ciju svrhu ni danas ne razumem... eh....drhtala sam od njegovog pogleda, od njegove blizine, a ne znam da li je uopste slutio sta se u meni desava.... Narednih dana, potrudila sam se da mu uvek nekako budem na vidiku, i  svako vece smo bili zajedno... setali, pricali, opusteno neobavezno... Vec tada sam znala da ga Volim vise od sebe same, i bilo me je strah od toga...

Kad nije bio tu, zvao me je po 5 puta dnevno, bas da mi nesto kaze, vazno :P, i to bas meni.... uh... nisam mogla da docekam da dodje, zelela sam ga, njegovu blizinu, drustvo, njegov pogled... sve... To vece je bilo toliko hladno, 6 stepeni, a mesec jun! Setali smo, setali, setali... Obecala sam da cu nesto da mu objasnim, da mu nacrtam, i rekla sam mu da cu poneti rokovnik da mu nacrtam... Na kraju sam mu rekla da cu poneti rokovnik da ga zviznem u glavu, da shvati ono sto je jaaaako ocigledno.... A nisam smela da ga pogledam u oci i izgovorim to... Onda me je poljubio! Bio je to najlepsi poljubac u mom zivotu.... Narednih dana, stavio mi je do znanja da oseca isto sto i ja, samo on nikada ne govori o svojim osecanjima. Pokazuje ih , i to vrlo ocigledno...

Bila sam najsrecnija osoba na ovom svetu, prvi put u zivotu, osecala da sam voljena, i da volim. Ucinio me je ponosnom na sebe, na njega, na ovaj zivot!

Da, naravno, postoji problem! Moja ljubav je prevelika, i sebe sam zanemarila totalno, a njega  verovatno pocela da gusim, malo... Ili je mozda sudbina umesala prste, ili neki drugi ljudi, ali nas odnos se promenio... On je postao malo hladan, dalek... Mada ne uvek... I da, mozda sam preterala, ja bih vec da se udam za njega, da mu rodim decu, ja bih sve... A on se malo boji...

Plakala sam, nije vredelo, sebe sam mucila, jos manje je vredelo, njega sam bombardovala porukama....Sad sam se malo smirila... Prihvatam da nam se veza promenila, prihvatam opusteniju varijantu... I sve to jer znam da smo sudjeni, jer znam da ce se na kraju ozeniti samnom, znam da cu mu roditi jednu malu devojcicu...

Jednostavno znam, jer tako osecam, i to je moja istina, i moja sudbina, i sve su ovo iskusenja, koja ce nas oboje osnaziti, za dalje borbe u zivotu. I zato sam nasmejana, jer sam bas Ja sveko vece pored njega, ja ga ceskam, ja ga ljubim, i ja ga nerviram, i ja ga Volim do neba, i nazad...

I opstacu , i istrajacu, dok on ne svati ono sto sam ja shvatila cim su nam se pogledi sreli....

Volim te srce moje, najvise na svetu!!!!! 

 


Srcetu mom...

Generalna — Autor suncica @ 13:13

 Eh... da, ljubav od nas pravi slabice.... Kad smo same jake smo, rece mi jedna prijateljica, jer tada nemamo sta da izgubimo....

A ja sam takav slabic od kada tebe znam, srce moje. Pokusavam da se smirim, pokusavam da shvatim da zivot postoji , i kad ti nisi pored mene, da svet postoji.... ali mi je tesko, jer gde god se okrenem vidim samo tebe...

Ali hvala ti sto si tu, i hvala ti sto si me ucinio najsrecnijom osobom na svetu... bilo je vredno ovog bola koji sada osecam... i koji bih volela da mozes da shvatis, kad me pitas zasto se nerviram bzvz, i kad me savetujes da se opustim i uzivam....

 Rekla sam ti da ne mogu.... kod mene je sve :ili crno , ili belo.... ili volim , ili ne.... a kad volim to je do kraja, do koske, do bola.... 

jer po prvi put u zivotu zaista Volim.... Tebe Srce moje <3 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Powered by blog.rs