suncica

oprosti mi moja rano rana....

Sreca — Autor suncica @ 15:08

Da li sam ja to prestala da te volim srce moje? Ili se jos uvek samo pravim.... Sama sam sebi daleka, ne mogu da cujem svoje misli, ne mogu da uspostavim kontakt sa svojom dusom.

Kad ce vec jednom taj Mars da izadje iz blizanaca, ne mogu sebe vise da podnesem tako povrsnu, i tako neodlucnu, i tako rastrzanu na sto strana....  Ne razumem vise nista, ni tvoju reakciju, ni moju reakciju... Sad si tako divan, i dobar, i reklo bi se kao volis me.... A ja stojim kao santa leda i razmisljam sta ti se desava.... sad odjednom.... da li si shvatio sta zelis, ili me samo zezas, ili .... sad ja ne znam sta hocu....  Kad sam bila potpuno sama, nije bilo nikoga ko ce da mi posalje makar porukicu, a sad odjednom toliko njih, svi me zovu, svi su pazljivi, svi su tu za mene, i Ti... Boli me pomisao da nismo zajedno, kida mi dusu, a uopste nemam osecaj da jesmo zajedno.

Ipak jedva cekam da te zagrlim... I da ti kazem sta sve osecam, i kako sam se osecala u proteklom periodu. Zelim da ti kazem koliko mi smeta ta igrica toplo - hladno, i koliko mi treba da znam na cemu smo... Koliko mi treba sigurnost... 

"...al' malo sta jos ume da ubije nezno, da ni ne primetis, kao rani mraz..."

P.S. Srce moje, ne daj ove noci da mraz ubije i ono sto je ostalo od moje preogromne ljubavi, vrati stari sjaj u moje oci....  


"... oprosti velika reko, al' ja sam morao preko..."

Sreca — Autor suncica @ 13:30

Opet sreca :), ili se samo pravim da necu... Kao nije mi stalo... Sta ti bi, srce moje, da mi posaljes poruku za dobro jutro.... A pre samo mesec dana sam plakala kad mi je ne posaljes ... Sad me prosto iznenadi : "Jutro , debela, ustajanje... :))) "  Ali se cak nisam ni nasmejala, samo sam pomislila, joooooooooj kako sam umorna, i kako me boli koleno.... Kokoska, od celog Novog Naselja, ja sam nasla jednu jedinu rupu, u stala u nju, i udarila koleno............

Morala sam samu sebe da prevazidjem, da sagorim u sopstvenoj vatri... Ali sad razmisljam jeli bilo vredno. Gledala sam te dok smo sedeli u kaficu. Pokusavala da nadjem ono sto me je cinilo tako srecnom, i ponosnom sto sam pored tebe.... Pokusavam da procitam na tvome licu... I pitam se sta mi je? Jesam li prestala da te volim, ili sam tek pocela da te volim?

Onda mi razbijes iluzuje, ponasas se kao na samom pocetku, dok nisam spustila gard. Divan si, i ja ne mogu da razlucim sta je zapravo, sta je istina... Kakav si zaista, sta zelis, sta hoces..... Igramo se toplo ,hladno, a znas koliko mi je , posle svega u zivotu , potrebna izvesnost, da znam....

I, dobro, ponovo sam podigla gard, vratila samopouzdanje, i sad cekam... Da dodjes, da budes tu nekoliko dana, pa cemo vec videti dalji razvoj situacije.

Uspela sam da preplivam onaj veliki i duboki Dunav u sebi, ali jos uvek nisam izasla na obalu, ne mogu bez tebe...

" Dolazim, sto dukata donosim, i kasmirsku maramu, cudesnih boja...  Dolazim da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja..............." 


Sta sad....

Generalna — Autor suncica @ 16:29

Bas si me zbunio srce moje, ustvari, ne znam, samu sam sebe malo zbunila... Ti si tu, i tako si divan, mazis me (!?) pokusavam da shvatim da li je to zato sto si me se zazeleo, ili je za to kriva moja reakcija.... bila sam hladna, daleka, odsutna, onako, kao da mi nije stalo, ni sto se nisi javio, ni uopste, nego eto, tu sam sa tobom, jer nemam ste pametnije.... Kako sam dobro odglumila, a srce je htelo da mi iskoci iz grudi kad si me zagrlio, kad si prebacio nogu preko mene, kad si rekao da ostanem da spavam, pa cak i kad si me tusirao preko lica da nisam mogla da disem....

I dalje ne znam zasto me nisi zvao, ali kao da mi uopste nije ni bitno... Mozda je to bio test, da li cu izdrzati, mozda si stvarno hteo da se odmoris i saberes utiske... ali sad si tu, i to je bitno.... sinoc, i danas, i onda ces opet otici na 5 dana.... hm... vise me i ne boli pomisao na tvoje odsustvo.... Zove me Vanja juce, kaze batali tog decka, i dodji da se ljubimo.... eh Vanja, dragi moj, znas li ti sta je ljubav..... To je kad znas, i osecas da nekom pripadas svom svojom dusom i telom.... bezrezervno... a jel znas Ti, srce moje......? 


Dan Jedanasti

Godisnji — Autor suncica @ 13:15

Heh... kraj ovog poglavlja... A pocetak nekog drugog.... Ili... ma ko to zna...

Dosao si nocas... A sanjala sam da si dosao, i isplakala se u snu, i sve ono cega sam se plasila prozivela sam tako realno.... Jutros, ustvari nije bas bilo rano, oko 10 h, krenula sam do apoteke. Izasla sam napolje, videla tvoj auto, i samo se nasmejala. Nije bilo onog soka koji sam ocekivala, nisam se ni rastuzila.... Bilo mi je drago sto si stigao, a ustvari sam i ocekivala da se neces javiti, i bila spremna na to....

Pretpostavka, stigao si kasno i nisi hteo da me budis, naravno ispostavila se kao istina. U povratku kuci, zvoni mi telefon, sve sam ocekivala samo ne tebe, kad ono pise na displeju Srce Moje, i kao Halo, pa gde si ti debela, spavas ceo dan.... Da kreces da radis , odmah treba da ides, ali sacekaces me da dodjem da se vidimo bar na kratko.... Hm...poljubio si me, ustinuo za struk, sve normalno , kao da smo se sinoc videli....Malko sam zbunjena,kazes super si se proveo, voleo bi da je trajalo jos koji dan, sad moras da ides, nadas se da ce to biti gotovo sutra , pa cemo se videti onda na duuuuuuugo....Ja i dalje zbunjena, ali nismo sami pa necu da potezem temu, zasto mi se bre nisi javiooooooooooooooo, vristala bih.....

Samo si rekao: nisam koristio telefon, hteo sam da se odmorim... :P

Sad cekam sutra, ali bez velikih strasti, smirena, mislim da ce to sve biti u redu, samo treba da budem strpljiva....

Cudni su putevi Gospodnji.....

 


Dan deseti

Godisnji — Autor suncica @ 14:16

Jos uvek nista... nit pises, nit se javljas, a sutra te ocekujem...

Moj najbolji brat na svetu probao da me utesi danas, kao a sta ako je izgubio telefon... ili ga razbio, pa nema tvoj broj.... Ma da, malo sutra, ja sam tebi slal poruke i trenutno dobijala izvestaj da ti je stigla poruka...

Sad sam zbunjena, uopste ne znam sta osecam, zeza me Mars u blizancima, pa sam neodlucna, skroz.... Sta da mislim, da li da te razumem? I sta ja uopste zelim? Deki me zove da idem sa njim negde na par dana, mozda na Divcibare.... Ne znam sta da radim... To bi ionako bilo tek za nedelju dana, a ti ces vec doci do tada, videcemo se, popricati.... onda cu mozda nesto vise znati....

Sanjam te, naravno... Ali nekako, volim te puno, ali sad sam navikla da nisi tu, i kao da sam potisnula sve sto osecam. A mozda je to samo strah, onaj isti od juce, i isti od kako si otisao... Sta ako ti vise nisam draga?

Ali jedno znam, onu sliku od sinoc zauvek cu urezati u secanje, i cak nisam sigurna da li bih volela da si bio samnom... ili mi je ipak najbolje kad sam sama.... Mesec na nebu, i njegov odsjaj u Dunavu, blagi vetric kako njise suncobran od trske, i nesto u vazduhu... Balasevic peva : Noc je k'o neki druid smuckala fluid, i vazduh sladunjav k'o mosorinska dunja......


Dan Deveti

Godisnji — Autor suncica @ 10:39

Osmi sam preskocila, ceo dan bila napolju, na bazenu, i tesila moju Zoku, i mozda shvatila da ima gorih stvari u zivotu od toga sto mi se ti ne javljas....

A sad me hvata takva frka, treba da stignes uskoro, nadam se, sutra, ne verujem, tek prekosutra.

I strah me je da mi se neces javiti ni da stizes, da cu samo u jednom trenutku izaci, i videti tvoj auto. To ce znaciti da si stigao, i onda mislim da ce mi srce stati, i da cu konacno zaplakati....

Od tuge, jer sve do sada je nagadjanje, i razlog ne javljanja, ko zna zasto, ali da se ne javis da si stigao, tesko da cu preziveti, i oprostiti...

A toliko te volim, to osetim po sve vecoj kolicini bola koji osecam pri pomisli da ti vise nisam draga...

Tose peva: ... Cujes li, reci koje ne izgovorim...?

Oduvek i nikad tvoja, vredelo je ziveti za to : da usne tvoje poljubim, i nezno da te zagrlim, da ti priznam ljubavi da si moje sve, i gde da nadjem srcu lek, kad volecu te zauvek, kad ni jedno secanje nemam bez tebe.... :'(    :'(    :'(


Dan Sedmi

Godisnji — Autor suncica @ 10:52

Heh... sta vise da napisem, srce moje.... Znas, zaboraviti ne znaci izbaciti iz secanja, vec pamtiti bez bola.... A ja na momente imam osecaj kao da sam oduvek bila sama, bez tebe, i kao da si mi ti bio samo jedan lep san.... Onda se brzo trgnem, prestravi me pomisao na tako nesto...

Ti si prisutan u meni, i oko mene toliko mnogo, i jako... I sve mi vise trebas.

Razmisljam, mozda je ovo razdvajanje bilo potrebno, i tebi , i meni, da razbistrimo glave, i iskristalisemo osecanja. Pokusavam da zamislim nas susret, hoces li mi se javiti da stizes, ili ces jednostavno doci... Sanjala sam noces da si stigao, i da setamo, poznatim stazama...

Sad sam vec malo konfuzna, cak i samoj sebi.

Jos se jedna stvar desila koja me je jako uplasila. Upoznala sam Dekija, i znas li sta mi je rekao: " nervira me taj tvoj momak, kako je mogao da te ostavi toliko dana, i zasto te ne ozeni vec jednom? "  Uplasila me je cinjenica da postoji neko spreman da se bori za moju paznju i naklonost, neko ko zeli da mi da sebe, i da mi posveti paznju, i ljubav. Zapitala sam se zasto ti ne pomislis tako nesto. Ne razumem tvoje ne javljanje, sta kao osvojio si me, i rekla sam da te volim, i sad mogu tako da zivim doveka..... A ono da mi trebas, da te zelim.... Nista...

A zelim te, i trebas mi, i volim te! Da, TI , koliko god te to cudilo, srce moje....


Dan Sesti

Godisnji — Autor suncica @ 12:43

Zar je moguce? Vec....za cetiri dana ces se vratiti, a nisi se ni javio, jos uvek...

Juce me je moja draga Anchi utesila, kaze : on tamo posecuje babe, strine, tetke, svi ga ocekuju, nema on vremena da svrlja... Da , a zasto se ne javlja, ni poruku ne posalje.... I ne prihvatam to da nema vremena! Nemoj mi reci da nema ni 30 sekundi u toku dana....

Ah, da, i da ne pravim pretpostavke, pitacu te kad dodjes.

Inace, opet sam odgledala film Sex i Grad, i , da, opet sam se skenjala... eh, da li to ljubav od nas prvi slabice, il' ja to samo tako izgledam... ? 


Dan Peti

Godisnji — Autor suncica @ 13:03

Danas,iz licnih razloga.... samo link ka knjizi....

Procitajte je....

 http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Don_Miguel_Ruiz_4_SPORAZUMA.pdf


Dan Cetvrti

Godisnji — Autor suncica @ 16:14

Mislila sam da ce mi biti frka, mnogo vise nego sto zaista jeste. Jos sest dana, ili sedam....

Prezivljavam nekako, navikavam se na tvoje fizicko odsustvo, potiskujem ceznju... Nisi se javio, ja cekam, mozda ces se setiti, mozda i ne.... Ne mogu tu nista da promenim, osim da ti saljem ogromne kolicine ljubavi.

Vise se i ne pitam gde si sad, s kim si, sta radis.... Bojala sam se da cu prestati da te volim, ali sam shvatila da se moja ljubav samo povecala, i to mnogo.... Volim te cisto, i iskreno, i ako ti zelis da se ne javis prihvatam... To je tvoja zelja, volja, odluka... ko ce ga znati.

A ja sam i dalje ovde, gde sam bila kada si otisao, jos osecam na usnama onaj poljubac, kad smo se oprastali, jos osecam tvoj dodir na struku...

I bicu tu i kad se vratis, bicu tu zauvek, srce moje.... 


Dan Treci

Generalna — Autor suncica @ 23:36

Evo vec prolazi.... 

Juce si zvao :), kazes slao si poruke, meni nijedna nije stigla.... Eto ni danas nista... Bitno mi je da sam se ja tebi javila, poslala ti poruku, pa ti razmisljaj...

A bio divan dan juce, divno vencanje dragih prijatelja, i ponovo sam  , posle nekog vremena, osetila  da pripadam tu... Svi ti dragi ljudi, osobe koje me znaju, i vole moje drustvo....

Polako se vracam u normalu, ponovo pocinjem da budem svoja... Ali to ne znaci da sam manje tvoja... Tvoja sam svom svojom dusom i srcem, i, i dalje cekam.... Da se javis.... Nadam se da ces reci da zelis da dodjem tu... Nadam se da zaista mislis na mene, isto ovoliko koliko i ja na tebe....

Ljubim te srce moje... 


Dan Drugi

Godisnji — Autor suncica @ 15:09

Jos uvek se nisi javio... uopste... Gledala sam prepodne film Sex i Grad... Plakala sam, kao kisa. Neka se devojka iz komsiluka udaje danas, bila je svadba tu, par kuca dalje. Mislila sam da ce mi srce iskociti iz grudi i pobeci negde daleko.... Mozda tamo gde si ti...

Sad sam spremna, cekam vreme pa da krenem. Ljube i Sanja se vencavaju danas, i ti si trebao biti samnom na tom vencanju, isto kao sto sam ja trebala biti s tobom tu. Place mi se, nedostajes mi toliko jako, da ne znam kako to da opisem uopste.

Lomim se da li da ti posaljem poruku, kaze mi moja draga drugarica da sacekam jos malo, kao shvatices pa ces se zapitati gde sam, sta radim, pa ces se javiti....A ja je pitam : A sta ako se kasno seti....

Procice vec i ovaj dan, a sutra cu videti sta ce se desiti, i kako da prezivim dok se ne vratis

Volim te puno, srce moje.... 


Dan Prvi

Godisnji — Autor suncica @ 11:05

Nocas si otputovao...

Nisam uspela da provalim da li je onaj sjaj u oku bilo zrnce tuge sto me ostavljas ovde, ili samo znak da si se probudio par minuta pre toga..... Jer i ja sam se tada probudila, pa nisam imala realnu sliku...

I nisam morala nista da ti kazem, sam si rekao: cucemo se...., jedino sam te zamolila da mi posaljes poruku kad stignes, i uradio si tako...

Kad sam ustala bila sam srecna, nasmejana, raspevana.... Sad me stize umor, pa mi se malo spava, malo place...

Zelim da prespavam ovih desetak dana... Znas, srce moje, bojim se.... Ne znam ni sama cega, ali osecam neku dozu straha, valjda od same sebe.... I, ne znam, valjda je to ljubav, sa svojim pratiocima : bolom , ceznjom, i svim ne bas lepim osecanjima....

Pa da, mili moj, ja tebe zaista volim toliko puno....

I jedva cekam da se vratis.... 


zbunjena danas

Sreca — Autor suncica @ 19:15

Ne znam sta da mislim, pokusavam da shvatim nesto, ali to je tako tesko, skoro nemoguce, pa i meni, kad ti cutis. Makar da si tu, pa da pokusam da provalim sta mislis, gledajuci u tvoje oci...

Ali daleko si, i 38 sekundi smrljavog telefonskog razgovora mi ne govori dovoljno.... Samo mi ubaci neku cudnu slutnju... Sta se to desilo , srce moje, da postanes hladan i dalek ?

Jesam li ja negde pogresila? Ili si shvatio nesto, sto ne zelis da podelis samnom....

Ili je sve ovo samo plod moje uobrazilje, jer mi toliko jako nedostajes...

Samo zato sto te neko ne voli onako kako zelis, ne znaci da nisi voljen celim njegovim bicem...

 

 


idealan...

Sreca — Autor suncica @ 13:43

Idealan covek je onaj koji mi kaze lepotice, umesto sexy.

Koji me zove, kada sam zavrsila razgovor sa njim.

Onaj koji ostaje budan samo da video kako spavam.

Onaj koji me ljubi u celo,  Koji zeli da mi pokaze svet kada sam nedoterana .

Koji me uzme za ruku pred svojim prijateljima.

Onaj koji me stalno podseca koliko sam mu vazna, i koliko je srecan sto me ima.

Onaj koji kada razgovara sa svojim prijateljima kaze : "to je Ona"....

Ti si moj idealan.... Srce moje.... 


Powered by blog.rs