suncica

bol

Sreca — Autor suncica @ 11:45

Kazem: Ne boli me..... ne osecam nista... i ne dam ocima da placu... Izlazim vesela i nasmejana, odlazim u svet, medju ljude... I sve je kao dobro, osecam se odlicno.... A onda dodjem i legnem u svoj krevet, navucem prekrivac do ociju, i zelim da vristim... Ali ne mogu.... Osecam se tako prazno, tupo.... Nemam glasa da vristim.... Slusam samo muziku, tuzne pesme.... Balade.... 

I zivim tako... Proslo je tek nekoliko dana, a sve vise prizivam u secanje nase najlepse trenutke... Kad me je ustinuo za obraz.... Pa prvi poljubac,  stisak ruke, setnju.... zagrljaj.... i zeleno... zalene oci, i zeleni duks, i zeleni auto, i zelenu vodu na "nasem" jezercetu, zeleno drvece.... i tek tada mi se place, ali ne mogu... imam osecaj da su mi se zaledile suze, a kockice leda ne mogu da se kotrljaju niz obraze.... steglo me je u grudima, i taj osecaj traje... prisutan je.... uvek i stalno... ali ne osecam da me boli.... 

Samo zadrhtim kad pomislim da cu ga videti.... Moracu da ga vidjam, zivi prekoputa.... Zato cu ja da se odselim... Da prebolim, da prezivim...  


kraj :'(

Sreca — Autor suncica @ 23:04

Plakala sam, htela da zadrzim suze ali nisam uspela.... Rekla sam mu da ja placem sama, kad niko ne zna, i niko ne vidi.... Ustinuo me je za struk, onako slatko, kao nekad, kad je sve bilo super... Rekla sam mu : ne diraj me , ugriscu te sad.... i otisla u suzama, cuo mi je po glasu da placem.....

Razlog: nepoznat... Ustvari on ne zna sta hoce.... Ne zna, eto, jednostavno ne zna... Kao nema nijednu primedbu na mene, ja sam super devojka.... Ali on ne zna sta mu je , ni sta zeli , ni sta oseca.... i zeli  da napravimo malu pauzu.... Heh, sladak izgovor da debila drzis u neizvesnosti.... Kakva, bre , pauza, pa nismo deca... Zasto lepo ne kaze Kraj.... I zasto ne zove stvari pravim imenom....

Mira skoric peva : Tako si pao u ocima mojim... A srce pamti kad velik si bio....

Sad me Anchi utesila, kaze opusti se, vrlo brzo ce on shvatiti koliko mu nedostajes..... Heh.....

Ali sam ipak tuzna, jaaaaako.... On je moja ljubav iz snova.... Moje sve.... Moje Srce..... I kako da sprecim suze, kad same idu.... :'( :'( :'( 


da li je to ljubav???

Sreca — Autor suncica @ 12:04

Ljuta sam, besna, od jutros.... ustvari jos od juce, kad sam videla da si dosao, a nisi se javio.... Jutros ti poslala poruku : rakao si da ces se javiti kad dodjes.... i nista.... sve kao super sam, ali besna, pricam Zoki : sad kad izadjem i kad ga sretnem odmah cu da ga pitam sta ustvari hoce, samo neka se izjasni, hoce/ nece, i raspaljujem taj bes kod sebe....

I onda, provirim napolje, vidim cackas nesto oko auta, i srce pocinje brze da mi kuca. Krecem u prodavnicu, i dolazim do tebe, mislim da cu se srusiti, drhtim, tresem se, pritisak mi je 300.....

Kazem: Zdravo (jedva), a ti se ponasas normalno, kazes malopre si ustao, nesto ti se juce kao zapalilo tu na autu pa gledas... Sve kao normalno, a ja ne mogu da izustim ni jednu rec, stojim, gledam te, tresem se..... Tu je klinac, pa ne mogu nista da te pitam i da hocu... I onda kazem idem, pitam te hoces li imati vremena kasnije, i ti kazes :da,da, videcemo se kasnije... Kad kasnije, pitam te, a ti kazes pa kasnije, moram da zavrsim ovo.... i to je to... A ja se i dalje tresem, i drhtim....kao nikada do sad... i pitam se zasto.... Jbt, nisam klinka, a ponasam se kao zaljubljena siparica.....

I dok sam stajala pored tebe, setila sam se zasto sam te zavolela toliko.... Tvoj glas, tvoje ruke, tvoj pogled... Blizina, energija kojom zracis, i koja toliko utice na mene.... I gde je sad onaj bes... heh.... Kako da budem besna na tebe kad te toooooooliko volim (?!) 

I kako uopste da zapocnem taj razgovor, koji MORAMO da obavimo..... uh...

Da li to ljubav pravi od nas slabice , il' ja to samo tako izgledam.....? 


kradja stihova :)))

Sreca — Autor suncica @ 14:30

Hvala ti cika Miko Anticu , divne si stihove napisao, i ja sam ti jedan ukrala, sinoc, i poslala mom srcetu:

"...bice mi lakse da sve zaboravim, ako znam da me se neko seca... volela bih da shvatis zasto sam ponekad tako vrela kao jug, i da mi oprostis sto nista bolje ne umem da ti kazem sad, kad se poslednji put voli..."

Naravno da nije odgovorio.... To samo govori ko je kakva osoba.... I ko se boji, a ko ne, sebe, i svojih osecanja... I ko je spreman da sagori u vatri sopstvene ljubavi.... A ko se povukao, skvrcio, i zatvorio , iz straha od daljeg bola.... Neka , neka boli, to bar znaci da smo zivi...  


sunce i dalje sija

Sreca — Autor suncica @ 19:35

Sunce i dalje sija, i sijace, posle nas, kao i pre.... Kako mi sad zvuci to "nas"..... A ne znam ni da li postojimo.... Sta god da se desi, kakav god bio ishod naseg razgovora, ljubav koju sam osecala prema tebi , zauvek ce sijati iz mog srca, jer volela sam te vise nego sebe samu....

Uvek cu pamtiti ovo leto, nase leto, kada sam saznala sta znaci voleti, i biti voljen, ceznuti, i patiti.... Cini mi se da se nasa ljubav pretvorila u platonsku, toliko smo bili razdvojeni, da ja vise ne znam sada sta osecam, da li jos volim tebe, ili samo mislim da te volim, a ustvari volim neki ideal u svojoj glavi... Ali srce , ti znas koliko sam ja realna... I ne volim da zamisljam, ja volim i zelim da te zagrlim, i osetim.... A ne znam da li cu te ikada vise zagliti..... Eh... Vise me ne boli, i to mi smeta.... Ljuta sam.... Mozda me je malko strah... Neizvesnost.... Ko ce ga znati?

Samo znam da necu plakati, necu patiti, ne dam to sebi, dosta je bilo suza.... A i zasto da budem tuzna... Cula sam pesmu: "Hocu da umrem dok me volis, dok sam ti lepa sva, dok mi je osmeh na usnama...."  

Nasa ljubav je snagom sudbine, tragom vetrova presla pustinje.... To se pamti.... Takve si osecaje u meni probudio , srce moje.....

A kad dodjes, znacu da li idemo dalje, preko sledece pustinje zajedno, ili svako krece svojim putem, u nove zivotne pobede..... Eh.... 


Tisina

Sreca — Autor suncica @ 17:36

Tisina je sve sto cujem, i sve sto osecam, duboko u dusi.... Cak me ni ne boli.... Mozda samo na momenat osetim kao da me nesto zacne, ali i to odmah nestane... Sta se sad desilo....?

Hm... Hiljadu pitanja, opet. Sad smo ljuti, ali zasto? Tesko je pustiti poruku.... Heh, srce moje, da nisi malo previse ocekivao posle svega.... Prvo mi kazes da ne sedim i ne cekam te, a cim sam otisla sa drugaricom, odmah je problem, odmah si ljut.... Kao sad mi glumis ludilo, ne zelis da se javis, sta , ne razumem?  

I da, vise ne znam da li te volim, ni da li te mrzim..... Ne osecam nista, ravna linija,  praznina.... i puno tisine.....


Rodila se Nadja

Generalna — Autor suncica @ 09:55

Rodila se bebica nasa, juce u pola 9 ujutru... I jako smo srecni, sinoc bilo slavlje kod njenih, danas kod njegovih... Atmosfera extra, pozitivna energija na maksimumu.....

Pomislila sam na moje srce svega par puta u toku dana. Upoznao se sa mojom sekom... Video me full namontiranu, spremnu.... Heh....  Ljubav je cudo, ali zivot je jos vece cudo....

A ja sam sad tetka.... i jako sam srecnaaaaaaaaa :))))))))))))))))))))))) 


sreca ili tuga?

Generalna — Autor suncica @ 00:44

Nadju ocekujemo da dodje na svet ujutru izmedju 8 i 9h, zakazan je carski rez, radujemo se, cekamo svi u porodici....

A ja se osecam bzvz.... Bila sam sa srcetom mojim, sad vise i ne pisem ovo kao njemu, ne osecam se tako.... Prvo smo sedeli, sedeli, sedeli.... malo pricali, cutali.... Onda je shvatio da mi je hladno, pa smo otisli gore, da gledamo tv.... I onda je zaspao, onako lepo, mirno, cvrsto..... Pa mu je stigla poruka , probudio se..... onda je ponovo dremao, pa kad sam rekla da idem kuci pitao je zasto zelim da idem.... Onda je gledao tv, pokusavala sam da ga mazim, ljubim, budem nezna.... Samo me je cudno gledao, i uzdisao (?!)... Onda sa rekla :sad definitivno idem, vidim da ti uopste nisam interesantna, ili spavas, ili gledas tv, a ja se tu kao lomim da te grlim i ljubim, ti ne reagujes...... Tada me je jaaaaaaaaaaaaako zagrlio, bas jako... i to je to.... Ispratio me dole, cak smo se i cmoknuli.....

Rakla sam mu da se necemo videti naredna 2 dana, verovatno, slavlje i ostalo.... Nije odreagovao.... Ne znam uopste sta sad da mislim, sta hoce, i sta zeli... I ako nece da bude samnom zasto me je zvao da dodjem da sedimo... i sve ostalo.... a ponasa se hladno i tako.....

Ma bas me briga! Sad me vise i ne boli..... Jedva cekam jutro :))))

A vreme ce pokazati svoje..... samo, njemu ce biti teze, jer mene ce mnogi voleti kao on, a njega niko kao ja..... 


jos jedan san

Sreca — Autor suncica @ 15:07

Sanjala sam opet neko dete, decaka, malo starijeg, 3-4 godine, doneo mi ga je neko, i cuvala sam ga, ali nesto je bolestan, ne znam sta mu je.... Cudno sve u svemu. A sekic je u porodilistu, sutra joj rade carski rez, Nadja je velika ,ima 4.5 kile, i doktor nece da rizikuje.... Sutra se veselimo, ustvari ja sam sinoc pocela. Jutros mi Zoka salje poruku : dobra ti ona dunja..... heh... dobra....

A srce moje, dosao juce sa puta, sinoc me zoves, reko brzo cu kuci..... A to brzo bilo pola 12 , kazes spavao si, bas cvrsto. Pa dobro... Danas kad smo se videli, zezas se, onako u svom elementu, raspolozen, ali nekako malo odsutan.... Ili mi se samo ucinilo. Malopre kad sam izasla, smejao si se, pricao mi dogodovstine.... A na kraju sam ti rekla da si neozbiljan, mator covek, 30 i kusur godina, a ponasa se kao klinac od 15....Eh..... Ko ce ga znati....

Mogu samo da sedim i cekam... Ne znam ni ja sta.... Tako mi je sve....  Hm, opet onaj mars, u neodlucnim blizancima..... 


san

Generalna — Autor suncica @ 11:36

Opet sam lose spavala.

Sinoc si zvao, pa si poslao poruku "tu sam", ali cula sam te.... Videli smo se na 5 minuta. Nekad mi i to mnogo znaci.... Onda sam dosla i legla, i san jednostavno nije hteo da mi dodje, oci su mi bile sirom otvorene neko vreme... A onda sam zaspala, ali onako bezveze, nemirno.... prevrtala sam se.... Do jutra... Oko pola 7 sam ustala, jela puding, pila vode, cula sam te, otisao si..... Razmisljala sam da li da ti posaljem poruku... ali mi je bilo pretesko da pomerim ruku 20cm da bih dohvatila telefon. Opet sam zaspala....

Sanjala sam nesto, vrlo karakteristicno, upecatljivo, nema veze sa tobom srce.... Sanjala sam bebu, devojcicu... I cuvala sam je, i rekla sam joj da sam ja njena tetka... Cim sam se probudila, shvatila sam, postacu tetka, koliko jos danas, ustvari skoro sam sigurna da ce to biti danas. Od pocetka avgusta ocekujemo da nam se Maja porodi. Nosi devojcicu. U poslednje vreme imam predvidjacke snove, sve sto sam sanjala vec sledeci dan se na neki nacin zaista desilo.... Sad cekam, da mi jave... Da se radujem... A znas li srce koliko bih zelela da ti i ja imamo bebu?

Kazu da ljudi  mogu da osete kada je pravi trenutak za to.... Ja osecam da je svaki trenutak pravi za nas... A mozda samo Bog hoce da mi ispuni zelju da rodim bebu u znaku skorpije... A tu bebu treba da pravimo u januaru.... :)))))

Onda do januara, strpicu se , i cuvacu malenu Nadju, pile tetkino, jedva cekam da se rodi da je vidim, nadam se da ce imati plave oke na njenu mamu.... uh.... slatke muke :)))) 


slutnja...

Sreca — Autor suncica @ 13:27

Srce moje.... zasto si zabrinut? Zasto u tvom glasu ima slutnje, i svaki put cutis po par sekundi...? Ne brini, tvoja sam sva, samo sam podigla gard, i ponasam se kao i ti.... Tek da vidis kako izgleda kad samo zelis jednu malu porukicu, kad zelis samo nagovestaj da draga osoba misli na tebe... A ne dobijes ga... Vidis kako boli, kad ne znas sta ona druga strana oseca, sta misli, sta zeli.... Pa kad ti kazem zaspala sam, ili nisam stigla da ti se javim, setala sam sa drugaricom..... Nadam se da nikada neces saznati kako boli srce.... Jer se ja tebi ipak javim, makar u ponoc, i pozelim ti laku noc, i lepe snove.... Zelim da vidis kako izgleda igrica toplo - hladno, pa da znas da je nikada vise ne ponovis.... 

 i cuvaj me..... srce moje...

 

 

Goran Karan, Kad jesen dodje 

 

Dok ne dodirnem tebe
dok ti ne cujem rijec

nikad smirit' se necu
dok mi nemirnu dusu
s tvojom ne stave lec'
nikad smirit' se necu

Dok mi ljubavi voce
ne naraste uz put
dok mi najdraze oci tvoje
ne kazu kud
dok mi drvo zivota
nema boju tvog sna
necu znat' da zivim ja

Cuvaj me kada jesen dodje
kad su zvijezde hladne
a na usne padne gorko crno grozdje
cuvaj me kada jesen dodje
da ne zadrhtim ako ljubav prodje


Dok sa usana mojih
ti ne okusis most
nikad smirit' se necu
dok ne prolijes vodu
dok ne pozelis jos

nikad smirit' se necu....


leptirici....

Sreca — Autor suncica @ 12:09

Osecam tvoj miris u nozdrvama.... Iako veoma umorna, borim se sa snom... Nisam se naspavala, legla kasno, ova moja mama me budila u 8 jutros.... svakog jutra... bzvz, kao da moram da ustanem tako rano, a ne moram....

Bila sam sa tobom, onda sam dosla kuci, legla u svoj krevet, i opet bila sa tobom sve do jutra...Sanjala sam te, sve vreme.... To je dobar znak. Cini mi se da se polako budi sve ono sto sam sputala, i zatrpala duboko ispod srca....

Ali miris je tako jak, i intenzivan, kao da sam jos uvek naslonjena na tvoje rame. Kao da si i sada pored mene, a ne kilometrima daleko..... Heh, jesam li to htela? :)))) Verujem da jesam.

Sada mi idu suze, ali ne od tuge, nego se tako oci brane od velike pospanosti, a Balasevic rastura... Toliko emocija, toliko energije...

Balasevic, Portret mog zivota

 Mesec prosipa bokal fosfora.

Vitraž mraza na oknu prozora.
Jedne noći k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumače,
đavo prste u farbu umače.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, čeznjivu,
i boju breskve, nežnu i sramežljivu,
setno sivu, nepogrešivu.

Roze nađoh međ' starim pismima,
modru vrpcu nad teškim mislima,
ukrah riđu iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa sveće svečarske,
drap sa svilene mašne bećarske,
mrku s tambure tužnih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.

A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.


Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao šapati,
niču u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Vetar dokono senke spopada.
Huk u ambis tišine propada.
Jedne noći, k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog. 

Ti i Ja

Sreca — Autor suncica @ 00:52

Trebala bih sada da budem srecna, onako kao pre 2 meseca.... Trebala bih da se smejem, i da ovde samo napisem "Volim te srce moje"... A ja ne mogu... Ne osecam se tako. Drago mi je zbog toga sto si takav da bih trebala da se osecam savrseno, ali sam nekako ravnodusna, kao super, i nastavljam tamo gde sam stala kad si pre 2 dana dosao.

Sad opet ides, eh... takav ti posao, kukas mi celo vece kako ti se ne radi, kako te mrzi.....

I onda sam morala da ti kazem da bih htela da sam stalno pored tebe, i da spavam pored tebe.... Samo si rekao " Hajde samnom sutra"....Cudno mi je da si to uopste rekao... Cudno mi je sve...

Ali, glavni problem, ne pomera me to sve vise, nema leptirica u stomaku, nema one zaljubljenosti.... Zar je to ljubav? Kad ti je ok sa nekim, ali nema varnica.... Cak sada ne mogu ni da zamislim kako bih zelela da nasa cerkica izgleda....

I zasto su moja osecanja pocela da blede? Zasto nisam mogla da podnesem teret tvog odsustva i ne javljanja... Poklekla sam pred naletom osecanja i bola.....

Bitna stvar, ne odricem te se tek tako....  

 


mene ne zanima....

mudrosti — Autor suncica @ 15:25
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.

Ja zelim da znam za cim zudis I da li se usudjujes da sanjas o tome

da ispunis ceznju svog srca. 

Mene ne zanima koliko godina imas.

Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi,

zbog snova,

zbog avanture koja se zove biti ziv. 

Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.

Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li su

Te otvorile izdaje zivota ili si se skvrcio I zatvorio

Iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,

Sa bolom mojim ili svojim,

Ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.

Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom;

Mozes li se prepustiti divljem plesui

Dopustiti d ate zanos preplavi do samih vrhova prstiju, I ne upozoravati nas

Da budemo pazljivi, da budemo realisticni,

Niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja. 

Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.

Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi;

Mozes li podneti optuzbu izdaje I ne izdati sopstvenu dusu.

Ja zelim da znam mozes li biti veran, te stoga dostojan poverenja.

Zelim da znam mozes li videti lepotu cak I ako nije lepa svaki dan,

I mozes li crpsti svoj zivot iz Bozjeg prisustva. Zelim da znam mozes li

Ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim ili mojim, I jos uvek stajati

Na rubu jezera I srebrnastoj mesecini uzvikivati “Da!” 

Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.

Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola I ocaja, iscrpljen,

Start do srzi, I uraditi ono sto se mora uraditi za decu. 

Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.

Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom, I ne ustuknuti. 

Mene ne zanima gde ili st ili kod koga si ucio.

Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kad sve drugo otpadne.

Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; I da li zaista volis drustvo u kom se nadjes u praznim trenucima.

ljubav, ili kristali leda... ?

Sreca — Autor suncica @ 13:36

"oprosti sto mi se na trenutak ucinilo da su iskre u tvojim ocima ljubav, zaboravila sam da i kristali leda imaju isti sjaj"

Srce moje, nisi mi vratio stari sjaj u oci, ali si dovoljno ucinio da se taj sjaj ne pretvori u led....

Da li te volim, jos uvek ne znam.... Sve mi je nekako cudno... Mlako... A ti si super, ti si ok.... A ja? Sta je samnom? Sta zelim? Da li jos uvek zelim sa tobom sve? Sta bih sad osecala da dodjes sa prstenom, i zaprosis me? Da jos veceras oslucis da pravimo bebu... ? Da li bih bila srecna, kao nekada, da li bi me to potpuno ispunilo?

Joooooooooj koliko pitanja, a nigde odgovora.... I gde se on uopste krije? Duboko u mojoj dusi, ili... negde u svemiru?

I zasto mi se place? Kad sve stima.... Kao.... Ili sam jednostavno ugusila sve ono sto sam osecala, i sto sam zelela... Potisnula negde daleko i duboko, sakrila od sebe same, i sad ne mogu to da pronadjem... Zasto si morao da budes takav? Da me nateras da sakrijem osecanja i zelje.

Zasto si me toliko dugo ostavio u tisini, i neizvesnosti.... Srce moje?

Eh....... 

Dino Merli : Uspavanka za GB

 Boze evo me

gledaj moje bronzane ruke
u meni je crv, zelena mi krv
samo da ozdravi, da ne zaboravi

Gospode, budi mi stariji brat
u ovaj policijski sat
prvi je put, veceras molim za nju
samo da ozdravi, da ne zaboravi

Sa sjevera ce valovi, k'o pjetlovi
i tuga ce za koji metar
skoro je na 202 odjava
i pahulja u njena njedra

Powered by blog.rs