suncica

jos jedan san

Sreca — Autor suncica @ 15:07

Sanjala sam opet neko dete, decaka, malo starijeg, 3-4 godine, doneo mi ga je neko, i cuvala sam ga, ali nesto je bolestan, ne znam sta mu je.... Cudno sve u svemu. A sekic je u porodilistu, sutra joj rade carski rez, Nadja je velika ,ima 4.5 kile, i doktor nece da rizikuje.... Sutra se veselimo, ustvari ja sam sinoc pocela. Jutros mi Zoka salje poruku : dobra ti ona dunja..... heh... dobra....

A srce moje, dosao juce sa puta, sinoc me zoves, reko brzo cu kuci..... A to brzo bilo pola 12 , kazes spavao si, bas cvrsto. Pa dobro... Danas kad smo se videli, zezas se, onako u svom elementu, raspolozen, ali nekako malo odsutan.... Ili mi se samo ucinilo. Malopre kad sam izasla, smejao si se, pricao mi dogodovstine.... A na kraju sam ti rekla da si neozbiljan, mator covek, 30 i kusur godina, a ponasa se kao klinac od 15....Eh..... Ko ce ga znati....

Mogu samo da sedim i cekam... Ne znam ni ja sta.... Tako mi je sve....  Hm, opet onaj mars, u neodlucnim blizancima..... 


san

Generalna — Autor suncica @ 11:36

Opet sam lose spavala.

Sinoc si zvao, pa si poslao poruku "tu sam", ali cula sam te.... Videli smo se na 5 minuta. Nekad mi i to mnogo znaci.... Onda sam dosla i legla, i san jednostavno nije hteo da mi dodje, oci su mi bile sirom otvorene neko vreme... A onda sam zaspala, ali onako bezveze, nemirno.... prevrtala sam se.... Do jutra... Oko pola 7 sam ustala, jela puding, pila vode, cula sam te, otisao si..... Razmisljala sam da li da ti posaljem poruku... ali mi je bilo pretesko da pomerim ruku 20cm da bih dohvatila telefon. Opet sam zaspala....

Sanjala sam nesto, vrlo karakteristicno, upecatljivo, nema veze sa tobom srce.... Sanjala sam bebu, devojcicu... I cuvala sam je, i rekla sam joj da sam ja njena tetka... Cim sam se probudila, shvatila sam, postacu tetka, koliko jos danas, ustvari skoro sam sigurna da ce to biti danas. Od pocetka avgusta ocekujemo da nam se Maja porodi. Nosi devojcicu. U poslednje vreme imam predvidjacke snove, sve sto sam sanjala vec sledeci dan se na neki nacin zaista desilo.... Sad cekam, da mi jave... Da se radujem... A znas li srce koliko bih zelela da ti i ja imamo bebu?

Kazu da ljudi  mogu da osete kada je pravi trenutak za to.... Ja osecam da je svaki trenutak pravi za nas... A mozda samo Bog hoce da mi ispuni zelju da rodim bebu u znaku skorpije... A tu bebu treba da pravimo u januaru.... :)))))

Onda do januara, strpicu se , i cuvacu malenu Nadju, pile tetkino, jedva cekam da se rodi da je vidim, nadam se da ce imati plave oke na njenu mamu.... uh.... slatke muke :)))) 


slutnja...

Sreca — Autor suncica @ 13:27

Srce moje.... zasto si zabrinut? Zasto u tvom glasu ima slutnje, i svaki put cutis po par sekundi...? Ne brini, tvoja sam sva, samo sam podigla gard, i ponasam se kao i ti.... Tek da vidis kako izgleda kad samo zelis jednu malu porukicu, kad zelis samo nagovestaj da draga osoba misli na tebe... A ne dobijes ga... Vidis kako boli, kad ne znas sta ona druga strana oseca, sta misli, sta zeli.... Pa kad ti kazem zaspala sam, ili nisam stigla da ti se javim, setala sam sa drugaricom..... Nadam se da nikada neces saznati kako boli srce.... Jer se ja tebi ipak javim, makar u ponoc, i pozelim ti laku noc, i lepe snove.... Zelim da vidis kako izgleda igrica toplo - hladno, pa da znas da je nikada vise ne ponovis.... 

 i cuvaj me..... srce moje...

 

 

Goran Karan, Kad jesen dodje 

 

Dok ne dodirnem tebe
dok ti ne cujem rijec

nikad smirit' se necu
dok mi nemirnu dusu
s tvojom ne stave lec'
nikad smirit' se necu

Dok mi ljubavi voce
ne naraste uz put
dok mi najdraze oci tvoje
ne kazu kud
dok mi drvo zivota
nema boju tvog sna
necu znat' da zivim ja

Cuvaj me kada jesen dodje
kad su zvijezde hladne
a na usne padne gorko crno grozdje
cuvaj me kada jesen dodje
da ne zadrhtim ako ljubav prodje


Dok sa usana mojih
ti ne okusis most
nikad smirit' se necu
dok ne prolijes vodu
dok ne pozelis jos

nikad smirit' se necu....


leptirici....

Sreca — Autor suncica @ 12:09

Osecam tvoj miris u nozdrvama.... Iako veoma umorna, borim se sa snom... Nisam se naspavala, legla kasno, ova moja mama me budila u 8 jutros.... svakog jutra... bzvz, kao da moram da ustanem tako rano, a ne moram....

Bila sam sa tobom, onda sam dosla kuci, legla u svoj krevet, i opet bila sa tobom sve do jutra...Sanjala sam te, sve vreme.... To je dobar znak. Cini mi se da se polako budi sve ono sto sam sputala, i zatrpala duboko ispod srca....

Ali miris je tako jak, i intenzivan, kao da sam jos uvek naslonjena na tvoje rame. Kao da si i sada pored mene, a ne kilometrima daleko..... Heh, jesam li to htela? :)))) Verujem da jesam.

Sada mi idu suze, ali ne od tuge, nego se tako oci brane od velike pospanosti, a Balasevic rastura... Toliko emocija, toliko energije...

Balasevic, Portret mog zivota

 Mesec prosipa bokal fosfora.

Vitraž mraza na oknu prozora.
Jedne noći k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumače,
đavo prste u farbu umače.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, čeznjivu,
i boju breskve, nežnu i sramežljivu,
setno sivu, nepogrešivu.

Roze nađoh međ' starim pismima,
modru vrpcu nad teškim mislima,
ukrah riđu iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa sveće svečarske,
drap sa svilene mašne bećarske,
mrku s tambure tužnih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.

A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.


Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao šapati,
niču u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Vetar dokono senke spopada.
Huk u ambis tišine propada.
Jedne noći, k'o ova, znaće Bog,
doslikaću portret života svog. 

Ti i Ja

Sreca — Autor suncica @ 00:52

Trebala bih sada da budem srecna, onako kao pre 2 meseca.... Trebala bih da se smejem, i da ovde samo napisem "Volim te srce moje"... A ja ne mogu... Ne osecam se tako. Drago mi je zbog toga sto si takav da bih trebala da se osecam savrseno, ali sam nekako ravnodusna, kao super, i nastavljam tamo gde sam stala kad si pre 2 dana dosao.

Sad opet ides, eh... takav ti posao, kukas mi celo vece kako ti se ne radi, kako te mrzi.....

I onda sam morala da ti kazem da bih htela da sam stalno pored tebe, i da spavam pored tebe.... Samo si rekao " Hajde samnom sutra"....Cudno mi je da si to uopste rekao... Cudno mi je sve...

Ali, glavni problem, ne pomera me to sve vise, nema leptirica u stomaku, nema one zaljubljenosti.... Zar je to ljubav? Kad ti je ok sa nekim, ali nema varnica.... Cak sada ne mogu ni da zamislim kako bih zelela da nasa cerkica izgleda....

I zasto su moja osecanja pocela da blede? Zasto nisam mogla da podnesem teret tvog odsustva i ne javljanja... Poklekla sam pred naletom osecanja i bola.....

Bitna stvar, ne odricem te se tek tako....  

 


mene ne zanima....

mudrosti — Autor suncica @ 15:25
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.

Ja zelim da znam za cim zudis I da li se usudjujes da sanjas o tome

da ispunis ceznju svog srca. 

Mene ne zanima koliko godina imas.

Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi,

zbog snova,

zbog avanture koja se zove biti ziv. 

Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.

Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li su

Te otvorile izdaje zivota ili si se skvrcio I zatvorio

Iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,

Sa bolom mojim ili svojim,

Ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.

Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom;

Mozes li se prepustiti divljem plesui

Dopustiti d ate zanos preplavi do samih vrhova prstiju, I ne upozoravati nas

Da budemo pazljivi, da budemo realisticni,

Niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja. 

Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.

Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi;

Mozes li podneti optuzbu izdaje I ne izdati sopstvenu dusu.

Ja zelim da znam mozes li biti veran, te stoga dostojan poverenja.

Zelim da znam mozes li videti lepotu cak I ako nije lepa svaki dan,

I mozes li crpsti svoj zivot iz Bozjeg prisustva. Zelim da znam mozes li

Ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim ili mojim, I jos uvek stajati

Na rubu jezera I srebrnastoj mesecini uzvikivati “Da!” 

Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.

Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola I ocaja, iscrpljen,

Start do srzi, I uraditi ono sto se mora uraditi za decu. 

Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.

Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom, I ne ustuknuti. 

Mene ne zanima gde ili st ili kod koga si ucio.

Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kad sve drugo otpadne.

Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; I da li zaista volis drustvo u kom se nadjes u praznim trenucima.

ljubav, ili kristali leda... ?

Sreca — Autor suncica @ 13:36

"oprosti sto mi se na trenutak ucinilo da su iskre u tvojim ocima ljubav, zaboravila sam da i kristali leda imaju isti sjaj"

Srce moje, nisi mi vratio stari sjaj u oci, ali si dovoljno ucinio da se taj sjaj ne pretvori u led....

Da li te volim, jos uvek ne znam.... Sve mi je nekako cudno... Mlako... A ti si super, ti si ok.... A ja? Sta je samnom? Sta zelim? Da li jos uvek zelim sa tobom sve? Sta bih sad osecala da dodjes sa prstenom, i zaprosis me? Da jos veceras oslucis da pravimo bebu... ? Da li bih bila srecna, kao nekada, da li bi me to potpuno ispunilo?

Joooooooooj koliko pitanja, a nigde odgovora.... I gde se on uopste krije? Duboko u mojoj dusi, ili... negde u svemiru?

I zasto mi se place? Kad sve stima.... Kao.... Ili sam jednostavno ugusila sve ono sto sam osecala, i sto sam zelela... Potisnula negde daleko i duboko, sakrila od sebe same, i sad ne mogu to da pronadjem... Zasto si morao da budes takav? Da me nateras da sakrijem osecanja i zelje.

Zasto si me toliko dugo ostavio u tisini, i neizvesnosti.... Srce moje?

Eh....... 

Dino Merli : Uspavanka za GB

 Boze evo me

gledaj moje bronzane ruke
u meni je crv, zelena mi krv
samo da ozdravi, da ne zaboravi

Gospode, budi mi stariji brat
u ovaj policijski sat
prvi je put, veceras molim za nju
samo da ozdravi, da ne zaboravi

Sa sjevera ce valovi, k'o pjetlovi
i tuga ce za koji metar
skoro je na 202 odjava
i pahulja u njena njedra

oprosti mi moja rano rana....

Sreca — Autor suncica @ 15:08

Da li sam ja to prestala da te volim srce moje? Ili se jos uvek samo pravim.... Sama sam sebi daleka, ne mogu da cujem svoje misli, ne mogu da uspostavim kontakt sa svojom dusom.

Kad ce vec jednom taj Mars da izadje iz blizanaca, ne mogu sebe vise da podnesem tako povrsnu, i tako neodlucnu, i tako rastrzanu na sto strana....  Ne razumem vise nista, ni tvoju reakciju, ni moju reakciju... Sad si tako divan, i dobar, i reklo bi se kao volis me.... A ja stojim kao santa leda i razmisljam sta ti se desava.... sad odjednom.... da li si shvatio sta zelis, ili me samo zezas, ili .... sad ja ne znam sta hocu....  Kad sam bila potpuno sama, nije bilo nikoga ko ce da mi posalje makar porukicu, a sad odjednom toliko njih, svi me zovu, svi su pazljivi, svi su tu za mene, i Ti... Boli me pomisao da nismo zajedno, kida mi dusu, a uopste nemam osecaj da jesmo zajedno.

Ipak jedva cekam da te zagrlim... I da ti kazem sta sve osecam, i kako sam se osecala u proteklom periodu. Zelim da ti kazem koliko mi smeta ta igrica toplo - hladno, i koliko mi treba da znam na cemu smo... Koliko mi treba sigurnost... 

"...al' malo sta jos ume da ubije nezno, da ni ne primetis, kao rani mraz..."

P.S. Srce moje, ne daj ove noci da mraz ubije i ono sto je ostalo od moje preogromne ljubavi, vrati stari sjaj u moje oci....  


"... oprosti velika reko, al' ja sam morao preko..."

Sreca — Autor suncica @ 13:30

Opet sreca :), ili se samo pravim da necu... Kao nije mi stalo... Sta ti bi, srce moje, da mi posaljes poruku za dobro jutro.... A pre samo mesec dana sam plakala kad mi je ne posaljes ... Sad me prosto iznenadi : "Jutro , debela, ustajanje... :))) "  Ali se cak nisam ni nasmejala, samo sam pomislila, joooooooooj kako sam umorna, i kako me boli koleno.... Kokoska, od celog Novog Naselja, ja sam nasla jednu jedinu rupu, u stala u nju, i udarila koleno............

Morala sam samu sebe da prevazidjem, da sagorim u sopstvenoj vatri... Ali sad razmisljam jeli bilo vredno. Gledala sam te dok smo sedeli u kaficu. Pokusavala da nadjem ono sto me je cinilo tako srecnom, i ponosnom sto sam pored tebe.... Pokusavam da procitam na tvome licu... I pitam se sta mi je? Jesam li prestala da te volim, ili sam tek pocela da te volim?

Onda mi razbijes iluzuje, ponasas se kao na samom pocetku, dok nisam spustila gard. Divan si, i ja ne mogu da razlucim sta je zapravo, sta je istina... Kakav si zaista, sta zelis, sta hoces..... Igramo se toplo ,hladno, a znas koliko mi je , posle svega u zivotu , potrebna izvesnost, da znam....

I, dobro, ponovo sam podigla gard, vratila samopouzdanje, i sad cekam... Da dodjes, da budes tu nekoliko dana, pa cemo vec videti dalji razvoj situacije.

Uspela sam da preplivam onaj veliki i duboki Dunav u sebi, ali jos uvek nisam izasla na obalu, ne mogu bez tebe...

" Dolazim, sto dukata donosim, i kasmirsku maramu, cudesnih boja...  Dolazim da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja..............." 


Sta sad....

Generalna — Autor suncica @ 16:29

Bas si me zbunio srce moje, ustvari, ne znam, samu sam sebe malo zbunila... Ti si tu, i tako si divan, mazis me (!?) pokusavam da shvatim da li je to zato sto si me se zazeleo, ili je za to kriva moja reakcija.... bila sam hladna, daleka, odsutna, onako, kao da mi nije stalo, ni sto se nisi javio, ni uopste, nego eto, tu sam sa tobom, jer nemam ste pametnije.... Kako sam dobro odglumila, a srce je htelo da mi iskoci iz grudi kad si me zagrlio, kad si prebacio nogu preko mene, kad si rekao da ostanem da spavam, pa cak i kad si me tusirao preko lica da nisam mogla da disem....

I dalje ne znam zasto me nisi zvao, ali kao da mi uopste nije ni bitno... Mozda je to bio test, da li cu izdrzati, mozda si stvarno hteo da se odmoris i saberes utiske... ali sad si tu, i to je bitno.... sinoc, i danas, i onda ces opet otici na 5 dana.... hm... vise me i ne boli pomisao na tvoje odsustvo.... Zove me Vanja juce, kaze batali tog decka, i dodji da se ljubimo.... eh Vanja, dragi moj, znas li ti sta je ljubav..... To je kad znas, i osecas da nekom pripadas svom svojom dusom i telom.... bezrezervno... a jel znas Ti, srce moje......? 


Dan Jedanasti

Godisnji — Autor suncica @ 13:15

Heh... kraj ovog poglavlja... A pocetak nekog drugog.... Ili... ma ko to zna...

Dosao si nocas... A sanjala sam da si dosao, i isplakala se u snu, i sve ono cega sam se plasila prozivela sam tako realno.... Jutros, ustvari nije bas bilo rano, oko 10 h, krenula sam do apoteke. Izasla sam napolje, videla tvoj auto, i samo se nasmejala. Nije bilo onog soka koji sam ocekivala, nisam se ni rastuzila.... Bilo mi je drago sto si stigao, a ustvari sam i ocekivala da se neces javiti, i bila spremna na to....

Pretpostavka, stigao si kasno i nisi hteo da me budis, naravno ispostavila se kao istina. U povratku kuci, zvoni mi telefon, sve sam ocekivala samo ne tebe, kad ono pise na displeju Srce Moje, i kao Halo, pa gde si ti debela, spavas ceo dan.... Da kreces da radis , odmah treba da ides, ali sacekaces me da dodjem da se vidimo bar na kratko.... Hm...poljubio si me, ustinuo za struk, sve normalno , kao da smo se sinoc videli....Malko sam zbunjena,kazes super si se proveo, voleo bi da je trajalo jos koji dan, sad moras da ides, nadas se da ce to biti gotovo sutra , pa cemo se videti onda na duuuuuuugo....Ja i dalje zbunjena, ali nismo sami pa necu da potezem temu, zasto mi se bre nisi javiooooooooooooooo, vristala bih.....

Samo si rekao: nisam koristio telefon, hteo sam da se odmorim... :P

Sad cekam sutra, ali bez velikih strasti, smirena, mislim da ce to sve biti u redu, samo treba da budem strpljiva....

Cudni su putevi Gospodnji.....

 


Dan deseti

Godisnji — Autor suncica @ 14:16

Jos uvek nista... nit pises, nit se javljas, a sutra te ocekujem...

Moj najbolji brat na svetu probao da me utesi danas, kao a sta ako je izgubio telefon... ili ga razbio, pa nema tvoj broj.... Ma da, malo sutra, ja sam tebi slal poruke i trenutno dobijala izvestaj da ti je stigla poruka...

Sad sam zbunjena, uopste ne znam sta osecam, zeza me Mars u blizancima, pa sam neodlucna, skroz.... Sta da mislim, da li da te razumem? I sta ja uopste zelim? Deki me zove da idem sa njim negde na par dana, mozda na Divcibare.... Ne znam sta da radim... To bi ionako bilo tek za nedelju dana, a ti ces vec doci do tada, videcemo se, popricati.... onda cu mozda nesto vise znati....

Sanjam te, naravno... Ali nekako, volim te puno, ali sad sam navikla da nisi tu, i kao da sam potisnula sve sto osecam. A mozda je to samo strah, onaj isti od juce, i isti od kako si otisao... Sta ako ti vise nisam draga?

Ali jedno znam, onu sliku od sinoc zauvek cu urezati u secanje, i cak nisam sigurna da li bih volela da si bio samnom... ili mi je ipak najbolje kad sam sama.... Mesec na nebu, i njegov odsjaj u Dunavu, blagi vetric kako njise suncobran od trske, i nesto u vazduhu... Balasevic peva : Noc je k'o neki druid smuckala fluid, i vazduh sladunjav k'o mosorinska dunja......


Dan Deveti

Godisnji — Autor suncica @ 10:39

Osmi sam preskocila, ceo dan bila napolju, na bazenu, i tesila moju Zoku, i mozda shvatila da ima gorih stvari u zivotu od toga sto mi se ti ne javljas....

A sad me hvata takva frka, treba da stignes uskoro, nadam se, sutra, ne verujem, tek prekosutra.

I strah me je da mi se neces javiti ni da stizes, da cu samo u jednom trenutku izaci, i videti tvoj auto. To ce znaciti da si stigao, i onda mislim da ce mi srce stati, i da cu konacno zaplakati....

Od tuge, jer sve do sada je nagadjanje, i razlog ne javljanja, ko zna zasto, ali da se ne javis da si stigao, tesko da cu preziveti, i oprostiti...

A toliko te volim, to osetim po sve vecoj kolicini bola koji osecam pri pomisli da ti vise nisam draga...

Tose peva: ... Cujes li, reci koje ne izgovorim...?

Oduvek i nikad tvoja, vredelo je ziveti za to : da usne tvoje poljubim, i nezno da te zagrlim, da ti priznam ljubavi da si moje sve, i gde da nadjem srcu lek, kad volecu te zauvek, kad ni jedno secanje nemam bez tebe.... :'(    :'(    :'(


Dan Sedmi

Godisnji — Autor suncica @ 10:52

Heh... sta vise da napisem, srce moje.... Znas, zaboraviti ne znaci izbaciti iz secanja, vec pamtiti bez bola.... A ja na momente imam osecaj kao da sam oduvek bila sama, bez tebe, i kao da si mi ti bio samo jedan lep san.... Onda se brzo trgnem, prestravi me pomisao na tako nesto...

Ti si prisutan u meni, i oko mene toliko mnogo, i jako... I sve mi vise trebas.

Razmisljam, mozda je ovo razdvajanje bilo potrebno, i tebi , i meni, da razbistrimo glave, i iskristalisemo osecanja. Pokusavam da zamislim nas susret, hoces li mi se javiti da stizes, ili ces jednostavno doci... Sanjala sam noces da si stigao, i da setamo, poznatim stazama...

Sad sam vec malo konfuzna, cak i samoj sebi.

Jos se jedna stvar desila koja me je jako uplasila. Upoznala sam Dekija, i znas li sta mi je rekao: " nervira me taj tvoj momak, kako je mogao da te ostavi toliko dana, i zasto te ne ozeni vec jednom? "  Uplasila me je cinjenica da postoji neko spreman da se bori za moju paznju i naklonost, neko ko zeli da mi da sebe, i da mi posveti paznju, i ljubav. Zapitala sam se zasto ti ne pomislis tako nesto. Ne razumem tvoje ne javljanje, sta kao osvojio si me, i rekla sam da te volim, i sad mogu tako da zivim doveka..... A ono da mi trebas, da te zelim.... Nista...

A zelim te, i trebas mi, i volim te! Da, TI , koliko god te to cudilo, srce moje....


Dan Sesti

Godisnji — Autor suncica @ 12:43

Zar je moguce? Vec....za cetiri dana ces se vratiti, a nisi se ni javio, jos uvek...

Juce me je moja draga Anchi utesila, kaze : on tamo posecuje babe, strine, tetke, svi ga ocekuju, nema on vremena da svrlja... Da , a zasto se ne javlja, ni poruku ne posalje.... I ne prihvatam to da nema vremena! Nemoj mi reci da nema ni 30 sekundi u toku dana....

Ah, da, i da ne pravim pretpostavke, pitacu te kad dodjes.

Inace, opet sam odgledala film Sex i Grad, i , da, opet sam se skenjala... eh, da li to ljubav od nas prvi slabice, il' ja to samo tako izgledam... ? 


Powered by blog.rs